Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi – kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Veštačka inteligencija (VI) uveliko je ušla u redakcije i postala sastavni deo alatki koje novinari i tehnički timovi koriste. To još uvek ne znači da novinari ovu novu tehnologiju prihvataju bez zadrške, naprotiv – svesni su da im istovremeno i pomaže i ugrožava radna mesta. Osim toga, novinari vide da nova tehnologija nije za sada dovoljno pouzdana i da pravi greške baš tamo gde ne sme da ih bude – u tačnosti, onom ključnom elementu na kojem se gradi poverenje publike u novinare.
Njihovim poslodavcima veštačka inteligencija nudi brojne mogućnosti proširenja ponude sadržaja i ušteda u radnoj snazi ili bar radnim satima. Doskoro, VI u novinarstvu bila je privilegija velikih igrača, a sada se uveliko spušta u manje redakcije koje često predvode u inovativnosti.
VI doprinosi lojalnosti čitalaca
To su ukratko glavni utisci sa ovogodišnjeg Festivala veštačke inteligencije u novinarstvu, koji se od 2019. održava u Londonu. Jedna od glavnih poruka dvodnevnog festivala – koji okuplja medijske radnike iz celog sveta – jeste da VI najbolje funkcioniše kao alatka za podršku novinarima.
Ova revolucionarno nova tehnologija istovremeno raduje i plaši novinare, jer u njoj vide i šansu za prodor i pretnju po radna mesta. Na festivalu je akcenat bio na ovom prvom – na primerima kako se veštačka inteligencija uspešno koristi i u malim i u velikim redakcijama da automatizuje relativno repetitivne poslove – transkribovanje, prevođenje, analize podataka o publici i sl. – kako bi novinari imali više vremena da rade ono u čemu su (za sada) nezamenljivi – tragaju za istinom.
Tako smo između ostalog imali priliku da vidimo kako su novinari inače fantastičnog indijskog portala scroll.in napravili svoju VI alatku koja im omogućava da napisanu vest brzo i lako prebace u druge oblike i tako je učine zanimljivijom i relevantnijom onom delu publike koji se možda inače ne bi zadržavao na pisanoj vesti.
Na primeru relativno jednostavne ali pažljivo pisane vesti o novom budžetu Indije, videli smo kako VI platforma Factivo u sekundi tu vest prebaci u podkast i, što je mnogo zanimljivije, u kalkulator pomoću kojeg čitaoci mogu da izračunaju koliko će imati u džepu.
Pretplatnici takođe mogu da dobiju grafikone, „mape uma“ koje ilustruju povezanost svih elemenata u budžetu i korisnika istog, ili da zarone dublje u temu uz verziju vesti koja u svakom pasusu sadrži dodatne linkove ka daljim informacijama. Neki čitaoci će pak izabrati da vest čitaju u formi pitanja i odgovora (FAQ) jer im je tako zanimljivije i lakše.
Glavni cilj ove strategije, kako kaže direktorka laboratorije Scrolla Sanuta Ragu, jeste da se razbije mit o kratkom životu jedne vesti i da se pospeši lojalnost čitalaca kroz njihovo veće angažovanje.
Ragu i njen kolega Riteš Mehta, koji je osnovao Factivo, naglašavaju da je prirodni rast broja posetilaca gotovo nemoguće postići u nekim značajnijim ciframa i da je na medijima zato da se opredele između onoga što se zove traffic ili retention – ili ćemo imati više čitalaca koji dođu i odu ili ćemo one postojeće probati da zadržimo u što većem broju.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Cenzolovke.
Izvor: Cenzolovka
