U vreme dok
traje javna rasprava o Nacrtu medijske strategije, čije se donošenje već dugo
očekuje, svakodnevno se neko „oglašava“ različitim povodima u vezi s medijima i
novinarima. Predstavljaju se istraživanja, rade analize, organizuju okrugli
stolovi i skupovi… Jednom rečju, svako se oseća pozvan da nešto kaže.
S
jedne strane, pozitivno je što se sve više aktera uključuje u debatu o
problemima na medijskoj sceni, što znači da je u interesu mnogih da se dosta
stvari što pre razreši. Međutim, na neki način se tako i zbunjuje javnost u
zemlji. Jer, što bi naš narod rekao, „mnogo babica, kilavo dete“.
Predsednik
Tadić rekao je da je „novinarstvo značajno u izgradnji slobodnog društva i
demokratije, a posebno istraživačko novinarstvo koje otkriva skrivene probleme,
probleme za koje država ne može da pronađe adekvatan odgovor“. Prema njegovoj
oceni, novinari i mediji trebalo bi da budu kontrolori, ali i partneri vlasti.
Partneri
vlasti mediji danas svakako jesu, dok je uloga kontrole, nažalost, u poslednje
vreme zanemarena. Analize o političkom pluralizmu pokazuju da se najviše
prostora u dnevnoj štampi, nedeljnicima, ali i na javnom servisu posvećuje
upravo predstavnicima vladajućih partija. Kako se čak ističe, „televizijski
govor centralnog Dnevnika RTS prvenstveno je govor vlasti“. Ukazano je, isto
tako, i da su predstavnici vlasti trostruko favorizovani u odnosu na druge
socijalne pozicije.
Možda
su nalazi ove analize i logični ako uzmemo u obzir da je u jednom drugom
istraživanju svaki četvrti novinar odgovorio da najveći pritisak na medije vrše
upravo predstavnici partija iz vladajuće koalicije. Imajući u vidu težak
položaj novinara kao pojedinaca, ali i probleme u poslovanju medijskih kuća,
moglo bi se reći da je u ovom trenutku mnogo „isplativija“ uloga partnera
vlasti. Medijski radnici u strahu od gubitka posla nemaju mnogo prostora da
istražuju, kritikuju i ukazuju u većoj meri na aktuelne probleme u društvu, pa
je uloga kontrole vlasti sve manja i manja.
Predstavnici
vlasti, uprkos svemu, pričaju da mediji treba da budu nezavisni i da im treba
pomoći kako bi se iščupali iz krize. Lepo je to čuti ukoliko se ne traži ništa
zauzvrat. Novinarima bi možda najbolja pomoć i podrška bila da vlast prestane
da se meša u njihov posao. Tako bi se postigla ona izvorna uloga medija i
ostvarila Tadićeva želja da budu ipak u kontroli vlasti.
