Znate kad su
utvrdili? Kad je čovek prošle godine javno priznao na televiziji. Mada, ne
verujem ni da su zbog toga rešili da rade svoj posao, već da su primorani. Da
babaroga Evropa stoji nad glavom i gleda sve sumnjive korake koje napravi naša
vlast, institucije i ugledni biznismeni. Dokoni ljudi, pa šalju spiskove
kriminalnih privatizacija, korupcije mućki s donacijama evropskih zemalja. Još
između redova provuku da za nas takve nema mesta u EU.
Što
smo im svakim danom sve bliže, sve bolje vide. Kao soko. I ne samo to.
Zanimljivo je da se nekako u isto vreme našim tajkunima sve više topi imovina.
Jedan prodaje trgovinu, drugi ostao bez prebijene banke, fondovi mu uzeli sve.
Nema više šta da valja. Neki u bekstvu predostrožnosti radi – otišli na duži
službeni put. Ne javljaju se ni ženi ni deci. Valjda neće da troše impulse –
skup roming. Mora da se štedi. Ko zna koliko će ih advokat ojaditi. Pojedine
pak prijatelji savetuju da svoje aktivnosti usmere u inostranstvu. Ako mogu, da
izbegavaju Kinšasu. Čudno je sve to. Sećate se kako su pričali da pošteno rade,
da su velikom mukom stvorili imperiju. Da svi hoće da ih opljačkaju. Da radnici
traže leba preko pogače. Malo im je 15.000 dinara, a rade svega 10-12 sati.
Nezahvalnici jedni. Pa, znate kako su teškom mukom zaradili novac? Treba, bre,
naći čoveka na pravom mestu, pa proceniti njegov moral (tarifu). Zatim strepiš
da l’ je sposoban da izgura celu stvar – da proda državnu, društvenu firmu
daleko ispod cene. Ali ni tu nije kraj znojenju. Posle moraju da se muče da
nađu nekoga ko će to kupiti po dvostruko višoj ceni. Ma idi. Ne bio im u koži.
Kako god, bilo im je lepo dok je trajalo. Izgleda da je đavo došao po svoje. I
to u obliku žene – Evrope!
Autor:
Milan Lađević
urednik
rubrike vesti
