Veštačka inteligencija je u novinarstvu koristan alat, ali nosi ozbiljne rizike, posebno u oblasti dezinformacija, lažnih sadržaja i autorskih prava, ocenili su danas učesnici panela „Veštačka inteligencija u novinarstvu: rizici, odgovornost i poverenje publike“.
Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Edip Dobardžić upozorio je da su AI modeli toliko napredovali da je prosečnom korisniku sve teže da razlikuje stvaran od generisanog sadržaja, ocenjujući da bi deo rešenja mogao biti razvoj posebnih AI alata za prepoznavanje lažnih sadržaja i bot naloga.
Docent na Računarskom fakultetu Svetozar Janković istakao je da se o rizicima veštačke inteligencije govori znatno manje nego o njenim prednostima, navodeći da među aktuelnim problemima postoje dezinformacije, deepfake sadržaji, gubitak radnih mesta, ali i veliki energetski i ekološki troškovi razvoja AI sistema.
Advokat Udruženja novinara Srbije (UNS) Dušan Popović rekao je da oblast autorskih prava i veštačke inteligencije još nije dovoljno pravno uređena, naglašavajući da AI može biti alat u stvaranju autorskog dela samo ukoliko čovek ima ključnu kreativnu i originalnu ulogu u njegovom nastanku.
„Veštačka inteligencija nije inteligencija, već računarski program – alat. Ako se koristi kao alat, kao što se koristi Word ili drugi softver, tada čovek može biti autor, ali ako program sam stvori delo, ono ne može biti autorsko“, rekao je Popović.
On je dodao da će se pitanja autorskih prava u vezi sa AI rešavati u narednim godinama, prvenstveno kroz regulativu Evropske unije, uz ocenu da će ključni kriterijum biti stepen kreativnog i originalnog doprinosa čoveka.
Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović ocenila je da se mediji već suočavaju sa promenama koje donosi AI, posebno kroz Gugl pretragu i automatske rezimee (AI overview) sadržaja, zbog čega već, kako je navela, medijske kuće osećaju pad u saobraćaju koji dolazi preko pretraživača i zato će morati da menjaju fokus – cilj više nije pozicija na Guglu koja gubi značaj u meri koji je do skoro imala, već eventualno kako da vaš tekst bude u rezimeu, pa SEO zamenjuju AEO i GEO. Da bi tekst privukao pažnju na pretraživačima, kako navodi, mora da ima neki dodatni sadržaj, jasno naznačen, kako bi privukao čitaoce (mape, interaktivne grafikone, kalkulatore, grafike, multimediju itd) i da svakako prednost ima originalno, autentično i multimedijalno novinarstvo. Da bi se nadomestio pad u Google searchu, potrebno je, dodaje, okrenuti se razvijanju direktnih kanala komunikacije sa svojom publikom, kroz zajednice na društvenim mrežama, njuzleter forme, ali pre svega – ne razočarati je, kako bi se svakog dana vraćala na portal.
Izvor: N1
