Neverovatno.
Vlada koja je pre samo dve godine po hitnom postupku, bez najave i u tajnosti
pripremila, a parlament uprkos neslaganju značajnog dela novinarske i stručne
javnosti usvojio antievropski i po drakonskim kaznama zapamćen Zakon o izmenama
i dopunama Zakona o javnom informisanju, sada menja Krivični zakonik u korist
novinara. Istina, tada je Homen, s istog mesta, tvrdio da on i njegovo
ministarstvo nemaju veze sa tim antinovinarskim projektom. Novinari su se, uz
brojne akcije UNSa i pomoć Ustavnog suda, izborili sa rđavim zakonom a sada,
iako to nisu izričito zahtevali, možda više neće ići na sud zbog tužbi da su
nekoga svojim pisanjem oklevetali.
Da
li je po sredi kopernikanski obrt vlasti zbog shvatanja da su novinari najveće
žrtve lošeg pravosuđa? Da li je najava dekriminalizacije uvrede i klevete
posledica politike dodvoravanja Briselu, ili je u pitanju ozbiljna namera vlasti
da reformiše krivično zakonodavstvo? I najzad, da li je ukidanje krivične
odgovornosti za povredu dostojanstva ličnosti, koja se po važećem Krivičnom
zakoniku svodi na izricanje novčanih kazni klevetniku u korist državnog
budžeta, dobro rešenje za novinare i medije, ali i za celokupno srpsko društvo?
Odgovor na poslednje pitanje u dobroj meri zavisi od razjašnjenja prethodnih
pitanja. Nema sumnje da je vlast reformom unazadila srpsko pravosuđe i da često
pogrešna primena zakona, da li zbog nestručnosti ili namere sudija, svejedno,
novinarima i medijima znači pretnju i bankrot. Pokazalo se i da je vlasti lakše
da, umesto da popravlja pravosuđe menja zakone i kao u ovom slučaju
dekriminalizuje klevetu. Usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim
standardima ide lakše i brže od poštovanja i primene bilo kojeg zakona.
Zato
novinari i mediji neće imati mnogo koristi od dekriminalizacije klevete ukoliko
ih sudovi budu neopravdano kažnjavali u građanskim parnicama za naknadu štete
zbog povrede časti i ugleda onih kojima su sumnjivi i ugled i čast. aravno da
je za novinare i medije bolje da imaju samo građansku, a ne i krivičnu
odgovornost, kao što je sada slučaj. Protiv sebe imaće pretnju manje. Ipak,
ukidanje krivičnog dela klevete u nacionalnom zakonodavstvu nije samo pitanje
od značaja za novinarsku profesiju. To je pitanje od značaja za celo društvo,
koje i na ovaj način štiti moralni integritet ličnosti. Dekriminalizacijom
uvrede i klevete neđe preetati ni vređanje ni klevetanje na javnoj sceni. Zato
mislim da je dobra ideja profesora beogradskog Pravnog fakulteta dr Milana
Škulića, inače člana Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, po kojoj, ako se
kleveta ne dekriminalizuje, novinari ne bi trebalo da krivično odgovaraju
ukoliko prenose izjave drugih.
