Nova anketa Evropske federacije novinara (EFJ) pokazuje podeljen pristup njenih članica prema takozvanim „kreatorima vesti“ (“news creators”), pri čemu su novinarske organizacije podeljene oko toga da li ove nove aktere treba priznati kao deo informacionog pejzaža. Rezultati pokazuju da su zabrinutost zbog novinarske etike i sukoba sa statutima organizacija glavne prepreke njihovom uključivanju.
U svom najnovijem Digital News Report-u, Rojters institut ističe da kreatori vesti (definicija u nastavku) uspešno dopiru do široke publike, često na štetu tradicionalnih medija, uključujući i sam sektor vesti. Kako se granice informacionog pejzaža brzo menjaju, a predlozi za označavanje su trenutno predmet rasprave u više zemalja, EFJ je želela da razume kakav je trenutni stav novinarskih organizacija – kako sindikata, tako i profesionalnih udruženja – o ovom razvoju. Šta ih motiviše da isključe ili prihvate kreatore vesti u svoje članstvo? I koje izazove i prilike oni predstavljaju za organizacije koje zastupaju novinare i medijske radnike širom Evrope?
Profesionalni kriterijumi ključni za prihvatanje kreatora vesti u sindikate
Na anketu je u novembru 2025. godine odgovorilo 26 članica EFJ iz 22 evropske zemlje. Rezultati pokazuju da su novinarske organizacije gotovo podjednako podeljene u tri grupe:
- Jedna trećina (9 članica) još nije usvojila jasan stav i navodi da je pitanje i dalje predmet rasprave;
- Jedna trećina (8 članica) već prihvata kreatore vesti pod određenim uslovima: ako ispunjavaju osnovne profesionalne kriterijume novinara/ki, odnosno ako se bave novinarskim radom, stvaraju društveno značajan sadržaj, ostvaruju prihod od novinarskih aktivnosti, ne obavljaju komercijalne delatnosti i/ili poštuju etičke principe;
- Jedna trećina (8 članica) ne smatra kreatore vesti novinarima/kama ili medijskim radnicima/cima i stoga ih ne prihvata u članstvo.
- Jedan ispitanik sa Islanda naveo je da u toj zemlji trenutno nema aktivnih kreatora sadržaja.
Pored toga, 8 članica je prijavilo da su im se kreatori vesti već obraćali sa zahtevima za tipične sindikalne usluge, poput pravne pomoći, zaštite statusa, bezbednosne opreme i novinarskih akreditacija.
Iako tip organizacije (sindikat ili udruženje) ne utiče značajno na odgovore, glavni razlozi za neprihvatanje kreatori vesti u članstvo prvenstveno su statutarnog karaktera. U nekim zemljama, poput Belgije ili Finske, statuti novinarskih organizacija ili nacionalno zakonodavstvo zahtevaju da članovi ispunjavaju određene kriterijume, uključujući posedovanje nacionalne novinarske legitimacije, dokaz da većina prihoda dolazi iz novinarstva, zabranu bilo kakve komercijalne delatnosti ili poštovanje etičkih standarda. Većina kreatora vesti trenutno ne ispunjava ove zahteve.
Tenziije ili prilike za novinarstvo?
Odgovori ukazuju na izazov za organizacije da zauzmu jasan stav prema veoma heterogenoj grupi, koju karakterišu različiti profili i neujednačen kvalitet sadržaja. Unutrašnje rasprave fokusiraju se na definiciju i kriterijume za članstvo: ukoliko bi novinarske organizacije otvorile vrata kreatorima vesti, koji standardi, poput kvaliteta sadržaja, društvenog uticaja ili poštovanja etičkih principa, bi trebalo da odrede njihovu podobnost? Da li bi novinarske organizacije trebalo da obezbede prostor za razmenu između kreatora vesti i tradicionalnih novinara o temama kao što su angažovanje publike ili etika? Ili treba smatrati da neprofesionalno stvaranje informativnog sadržaja treba da ostane izvan novinarske profesije zbog etičkih nedostataka u delu proizvedenog sadržaja?
Neke organizacije su odlučile da prihvate kreatore vesti kao novu kategoriju članova, vođene potrebom da odraze tekuće promene unutar profesije. U Srbiji, na primer, studenti samostalno proizvode i objavljuju vesti na različitim onlajn platformama od antikorupcijskih protesta nakon tragičnog urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Iako ti mediji nisu uvek tradicionalni niti formalno registrovani, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) odlučilo je da prioritet da tome da li služe javnom interesu, a ne njihovom registracionom statusu.
Sličan pristup zauzeli su Nacionalni savez novinara Ukrajine (NUJU) i Holandski sindikat novinara (NVJ), koji prihvataju influensere i blogere pod uslovom da su odgovorni nezavisni proizvođači medijskog sadržaja i da poštuju etičke standarde.
U Danskoj je Sindikat novinara Danske (DJ) otišao i korak dalje organizovanjem grupe influensera i blogera koji imaju sopstveni upravni odbor i deluju u okviru sindikata. Već nekoliko godina razvijaju etički kodeks za influensere, koji ne samo da je usklađen sa danskim zakonodavstvom, već propisuje i dodatne etičke standarde koje članovi treba da poštuju. Kodeks uključuje i grafičku oznaku koju članovi mogu koristiti, a nadzire ga nezavisno telo koje razmatra pritužbe na kršenje kodeksa.
Rojters Institut definiše „kreatore vesti“ kao „pojedince (ili ponekad male grupe pojedinaca) koji kreiraju i distribuiraju sadržaj prvenstveno putem društvenih i video mreža i imaju određeni uticaj na javne debate o vestima i aktuelnim pitanjima“.
Zemlje obuhvaćene anketom su Belgija, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Kosovo, Luksemburg, Crna Gora, Holandija, Severna Makedonija, Portugal, Rusija, Srbija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska i Ukrajina.
Izvor: EFJ, prevod NUNS
