Najviše primedbi na Nacrt medijske
strategije odnosi se na delove dokumenta u kojima se ističe da je neophodna
privatizacija svih medija, osim javnih radiodifuznih servisa Srbije i Vojvodine
– RTS-a i RTV-a. Sedam nacionalnih saveta nacionalnih manjina, bunjevačke,
mađarske, hrvatske, bošnjačke, albanske, ukrajinske i slovačke, podnelo je
Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, svoje predloge za
izmenu strategije, u kojima im je jedno zajedničko: zabrinutost da će
privatizacija ozbiljno ugroziti medije na manjinskim jezicima. Glavni i
odgovorni urednik Radija Srbobran, koji emituje program na mađarskom jeziku,
Ivica Šmit osporava izjavu Balinta Pastora iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji
traži da nacionalni saveti ostanu osnivači medija i tvrdi da su sve
privatizacije medija u Vojvodini propale.
– Nijedan privatizovani medij nije
smanjio svoj program, Radio Srbobran ga je čak i proširio za 50 odsto – kaže
Šmit.
Za razliku od članova navedenih
nacionalnih saveta, Šmit se zalaže za povlačenje države, što znači i lokalne
samouprave, nacionalnih saveta, iz vlasništva u medijima. Kao neke od
argumenata navodi da pojedini mediji na jezicima nacionalnih manjina, u sadašnjoj
situaciji, dobijaju velika sredstva, dok drugi ne dobijaju gotovo ništa, pri
čemu se raspodela budžetskog novca ne vrši po tome koji je medij kvalitetniji i
popularniji, već politički podobniji.
Brojne neuspešne privatizacije medija,
masovna otpuštanja novinara posle privatizacije, činjenica da su na čelo
brojnih medijskih kuća došli nekvalifikovani ljudi, daju za pravo i argumentima
druge strane – da ne treba privatizovati medije. Direktorka i glavna urednica
Radio-televizije Kragujevac Jovanka Marović, ističe da su gotovo sve
privatizacije elektronskih medija poništene ili pred poništavanjem.
– Kragujevačke novine „Svetlost”, koje
izlaze od 1935. godine, posle privatizacije su uništene, danas i ne znam ko za
njih piše. Posle privatizacije ugašena je i TV Kraljevo, koja je bila dobra
televizija – kaže Marovićeva.
Lokalne televizije iz Kragujevca,
Niša, Novog Pazara, Pančeva i Subotice okupljene oko „Kragujevačke
inicijative”, kojom se predlaže formiranje regionalnih javnih servisa zatražile
su da ovaj model vlasništva bude uključen u medijsku strategiju. Regionalni
javni servisi finansirali bi se kroz pretplatu, prihodom od marketinga, ali i
iz budžeta lokalnih samouprava.
– U Evropi postoji javno, privatno i
državno vlasništvo, potpuno ravnopravno. U Sloveniji su čak i lokalne
samouprave vlasnici medija, Češka je ušla u EU sa 85 odsto neprivatizovanih
lokalnih medija – ističe Marovićeva.
Osporavanje potrebe privatizacije
medija, odnosno povlačenja države iz vlasništva u medijima, Rade Veljanovski,
profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od autora medijske strategije, vidi
kao uticaje lokalnih političkih oligarhija, a ne kao borbu za javni interes.
– Nacionalni saveti su neka vrsta
paradržavne institucije. Oni se finansiraju iz budžeta, biraju na način na koji
se biraju odbornici, poslanici, oni su neka vrsta političkih predstavnika
manjinskih naroda. A mi dobro znamo da kod manjinskih naroda nisu svi
predstavnici tog naroda glasači ili pristalice ove ili one stranke.
Predstavnici „Kragujevačke inicijative”, s druge strane, su oni mediji kojima
apsolutno rukovode političke stranke sa lokalnog nivoa. I kod manjinskih
naroda, kao i kod većinskog, postoji, dakle, potreba političkih krugova da
imaju medije pod svojim uticajem, što se kosi sa osnovnim načelima demokratskog
sveta – napominje Veljanovski.
Medijska strategija je, kaže,
predvidela nekoliko rešenja, koja bi trebalo da zaštite lokalne medije poput
projektnog sufinansiranja u trajanju od četiri godine ili obaveze države i
lokalne samouprave da ih na različite načine podržavaju i pomažu, ali ne i da
ih imaju u svom vlasništvu.
Što se tiče regionalnih javnih
servisa, to je veoma skup model za koji naša država nema sredstava – ističe
Veljanovski.
Autor: Jelena Čalija
