Medijska udruženja u ovom trenutku
brine mogućnost da Vlada, prema vrlo pouzdanim informacijama, ima nameru da
usvoji potpuno novi tekst medijske strategije u odnosu na Nacrt koji su
sastavili predstavnici profesionalnih udruženja, sa težnjom da zadrži već
postojeće mehanizme uticaja države, odnosno vlasti i nekih interesnih lobi
grupa na medije, ističe za Danas Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog
udruženja novinara Srbije (NUNS).
Prema njegovim rečima, to praktično
znači dezavuisanje osnovnih postavki iz postojećeg Nacrta medijske strategije,
kao što su povlačenje države iz vlasništva u medijima, nastavak privatizacije,
transparentnost vlasništva, kontrola nedozvoljene koncentracije, finansiranje
javnog interesa umesto subvencija.
Imate li zvanične informacije od
nadležnog ministarstva o tome šta se dešava trenutno sa medijskom strategijom?
– To je i za nas nepoznanica, jer od
15. jula kada je završena javna rasprava nemamo nikakvu zvaničnu informaciju.
Uputili smo pisma resornom ministru, predsedniku Vlade i predsedniku države
tražeći sastanak na kome bismo razgovarali o daljim koracima u donošenju
strategije, ali nismo dobili nikakav odgovor. Da budem iskren, plaši nas ova
tišina. Na drugoj strani, predstavnici EU brzo su reagovali i u neposrednim
razgovorima iskazali podršku našem stavu da se ne mogu menjati ključna
opredeljenja strategije bez konsultacija sa predstavnicima udruženja novinara i
medijske industrije.
Da li će udruženja i asocijacije
koje su činile radnu grupu biti konsultovane u vezi sa konačnim tekstom?
– To je i naš jedini zahtev u ovom
trenutku. Međutim, nemamo nikakav odgovor ni od ministra Predraga Markovića, ni
od premijera Cvetkovića, ni od predsednika Tadića, tako da nisam siguran da
ćemo biti konsultovani o eventualnim izmenama ili novom tekstu. Ukoliko do toga
ne dođe, plašim se da bismo mogli da imamo dalji rast neposrednog uticaja
države na medije i uređivačku politiku, ali i ekonomski krah medija koji nisu
pod nekim vidom kontrole.
U radu na izradi Nacrta učestvovali
su i predstavnici države i za njih ništa nije bilo sporno u predloženom tekstu.
Ima li sada razloga za strah?
– Bojim se da ima, jer su do nas
stigle nezvanične informacije da je nakon za vlast neočekivanog upozorenja iz
Brisela da i medijska strategija predstavlja jednu od stavki na osnovu koje će
biti doneta odluka u kandidaturi, Vlada bila prilično zatečena. Sa jedne
strane, u rukama imaju dokument koji potpuno razvlašćuje državu u medijskoj
sferi, a sa druge gotovo da nema prostora za bitnije menjanje dokumenta u
legalnoj proceduri budući da je ceo proces doveden do samog kraja.
Šta očekujete od medijske strategije
ako se ostvari scenario koji predviđate?
– I dalje se, ipak, nadamo da će Vlada
prihvatiti sugestije koje dolaze i od predstavnika evropskih institucija i da
će prihvatiti tekst medijske strategije koji su sačinili predstavnici svih
relevantnih udruženja. Ukoliko do toga ne dođe, koristeći „različita evropska
iskustva“ pokušaće da zadovolji zahteve EU, ali i da sačuva postojeći uticaj na
medije. Ilustrovaću na primeru Tanjuga. Iako na tržištu postoje već agencije
koje pružaju iste usluge, Vlada izdvaja na stotine miliona dinara godišnje za
Tanjug i tako praktično gasi Betu i Fonet. Slična će biti i situacija sa regionalnim
i lokalnim medijima. Opstaće samo oni koje finansira lokalna samouprava. Ostali
mediji, zbog neravnopravnog položaja na tržištu, ugasiće se pre ili kasnije.
Autor:
Bojan Cvejić
