Iz grafikona se nije saznalo ništa što se već nije znalo ili
šuškalo, samo što su sada postali jasniji njihovi odnosi, udeo kompanija i
fizičkih lica – čija je planina! Očiglednija je medijska slika: ko drži
trećerazredni buvljak u kojem se niko ne bavi kvalitetom jer to više nije
ideal.
Kako je jednom rečeno, komercijalne televizije po našim
zakonima nisu dužne da promovišu vrednosti, već samo da ne stvaraju veću štetu,
koja se, u generičkoj suštini, podrazumeva. Šteta se svakodnevno fabrikuje.
Samo neka se kotrlja, svako radi šta hoće. Mada, ugovor sa RRA je precizan i
podrazumeva konkretne obaveze, ali niko ne otvara ta pitanja. Ponekad se čini da
je zastrašujuća arogancija naših televizija u tome koliko se daleko može ići u
potiranju smisla i svrsishodnosti programa.
Osim što imaju blanko licencu za ubijanje glupošću i
dosadom, komercijalne stanice su i najbučnije. Republička agencija za
elektronske komunikacije (Ratel) je objavila podatke prema kojima su reklamne
poruke tri puta glasnije nego što normalno uvo može da podnese i što je to
zakonom dopušteno. Atak na sluh, alarm za buđenje male dece. Iskusili ste ovu
situaciju: prekida se film u najromantičnijoj ili najtužnijoj sceni, a onda
krene vriska i cika iz nabudženih spotova, 12 minuta u kontinuitetu, koliko
traje reklamni blok. A vi zaturili daljinski upravljač i ne možete da smirite
sopstveni televizor, osim da ga gađate papučom. Tome mora doći kraj, poručili
su iz Ratela, a TV stanice su obećale da će postupiti – po upozorenju. Da ne
ogluvimo.
Zvučalo bi kao loša šala ako bi se tvrdilo da je u
uzročno-posledičnoj vezi to što na većini televizija već postoje vesti za
gluvoneme. Postoji obaveza prema određenim, marginalizovanim kategorijama
gledalaca, koji takođe zaslužuju da budu informisani. Korak dalje je otišla
RTS, koja je protekle sedmice uvela prikazivanje filmova za slepe osobe jednom
mesečno. Za njih je bio obrađen film Pitera Vira „Društvo mrtvih pesnika“.
Ovakva adaptacija filmskih klasika može biti korisna i drugim licima sa
posebnim potrebama, kao i analfabetama. Osim dijaloga, čuju se i opisi scena
(pokreti, dodiri, izrazi lica) što, verovatno, doprinosi boljem poimanju
filmske priče. Poduhvat Filmske redakcije u saradnji sa društvom „Homer“ za
svaku je podršku.
Autor: Branislava Džunov
