Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i
podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenjuje da se pravilnikom dodatno
zaoštravaju pitanja zbog kojih je Ustavnom sudu Srbije podnet predlog za ocenu
ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o Vojno-bezbednosnoj
agenciji i Zakona o Vojno-obaveštajnoj agenciji.
– Osporili smo ustavnost pojedinih odredbi tih zakona zbog
toga što predviđaju mogućnost odstupanja od tajnosti sredstava komunikacije ne
samo na osnovu sudske odluke nego i bez nje, kada je takva mogućnost propisana
zakonom, odnosno na zahtev nadležnog državnog organa – objašnjava Šabić.
On upozorava na to da presretanje i zadržavanje podataka o
elektronskim komunikacijama, odnosno listing telefonskih razgovora, po predlogu
ovog pravilnika, praktično službe bezbednosti mogu obavljati i bez odluke suda.
Osim toga, i neke druge odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose
nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja. Po Šabićevim rečima,
višeznačni termin „nalog” a ne odluka suda kao osnov za pristup takozvanim
zadržanim podacima o elektronskom saobraćaju olakšava državi pristup listinzima
razgovora.
– Mogućnost da neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne
podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim,
kada, kojom vrstom veze, s koje lokacije komunicira, predstavlja ozbiljno
odstupanje od Ustavom zagarantovane nepovredivosti pisma i drugih sredstava
opštenja – ističe Šabić.
O spornom pravilniku otvorene su javne konsultacije, u
okviru kojih se u pisanom, štampanom ili elektronskom obliku mogu slati
komentari na ovaj akt još danas i sutra, ali Šabić zahteva da se rok produži da
bi se nivo javne rasprave podigao i da bi što veći broj javnih poslenika bio
upoznat s onim što u njemu piše. Jer, predloženi akt uvodi i neke nove termine,
kao što su „tajni nadzor lokacije korisnika” i „posebno zaštićeni korisnici”, a
za to, kako tvrdi Šabić, ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim
komunikacijama. Posebno je, ukazuje poverenik, sporna odredba o tajnom nadzoru
lokacije korisnika bez obzira na to da li on učestvuje u komunikaciji jer je
reč o obradi podataka o ličnosti, koja je materija zakona a ne nekog
podzakonskog akta.
– Utvrđivanje lokacije korisnika u pojedinim situacijama,
naravno, može biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vođenja krivičnog
postupka ili zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti već i iz razloga
zaštite života, kao što je to u slučaju nestanka lica usled elementarnih
nepogoda, ali to se ne može urediti ovim pravilnikom. Osim toga, nije jasno ko
su „posebno zaštićeni korisnici” jer je reč o osobama čiju listu utvrđuje BIA u
saradnji s ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, ali Zakon o
elektronskim komunikacijama ne spominje ovu kategoriju građana – izričit je
Šabić.
Po njegovoj oceni, predloženi pravilnik prelazi granice koje
se odnose na privatnost građana a koje su određene Ustavom Srbije, dodajući da
upravo zbog sumnje da su otišle predaleko po ovom pitanju mnoge evropske država
preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadiranje u
privatnost građana.
Autor: Lj. Malešević
