Uz osmeh, samouveren stav da zna posao koji joj predstoji i poruku zaposlenima da neće dozvoliti „iskakanje“ iz sistema, nova generalna direktorka Radio-televizije Srbije Manja Grčić posredno je poručila da bitnih promena u uređivačkoj politici Javnog servisa neće biti.
U prvom obraćanju sa te funkcije Grčić je kazala da RTS „mora da ostane tačka koja je neutralna, da bi društvu bilo bolje“.
Na primedbe građana koji su nezadovoljni izveštavanjem Javnog servisa, što je bio razlog prošlogodišnje blokade zgrade u Takovskoj, Grčić kaže da su „ljudi samo pokušavali da dođu da rade svoj posao“ i da svako od zaposlenih na RTS-u „treba da bude ponosan na to što je radio tada i ono što radi danas“.
„To će biti jedan od mojih prvih zadataka, da se vratimo ponosu, zato što ova kuća treba da bude na pijedestalu medija u Srbiji. Za mene jeste“, poručila je Grčić, gostujući u utorak u dnevniku RTS-a.
I dok nova direktorka smatra da „svako ko je pošten nema šta da zameri RTS-u, naročito kada je u pitanju program koji je najviše osporavan“, kritike na račun izveštavanja stizale su tokom prošle godine i iz same kuće, čemu nova direktorka planira da stane na put.
Poslenicima sedme sile je „zaparao uši“ Grčićkin komentar da je poslednja godina za RTS bila jako teška i da je sistem destabilizovan iznutra, što se, kako je naglasila, ne sme ponoviti.
„Smatram da je RTS mesto gde postoje različita mišljenja, različiti stavovi, to je normalno u bilo kojoj kompaniji, u bilo kom društvu, ali ovo nije mesto za lični aktivizam. Dakle, ovde će se ceniti rad, profesionalizam i mislim da sa ćemo sa tim stavom moći da napravimo velike stvari“, poručila je Grčić.
Predrag Azdejković, član Upravnog odborfa RTS-a, kaže da se iz prvih izjava Manje Grčić vidi da ona razume suštinu javnog servisa, da RTS mora biti institucija koja služi svim građanima i da zadrži profesionalnu neutralnost.
– Važno je što dolazi iz menadžerskog iskustva i najavljuje drugačiji način upravljanja, jer tako veliki sistem zahteva jasnu organizaciju i odgovornost prema javnosti. Postoji mišljenje u javnosti da generalni direktor treba da bude novinar, što smatram pogrešnim, jer je to pre svega menadžerska pozicija i zato očekujem jako puno od nove direktorke u tom menadžerskom smislu. Ukoliko uspe da vrati osećaj profesionalnog ponosa zaposlenima i dodatno učvrsti poverenje gledalaca, to može biti veoma dobar pravac za budućnost RTS-a – ističe Azdejković.
On pozdravlja najavu direktorke da će modernizovati RTS i da će se fokusirati na RTS Planetu i očekuje mnogo više RTS sadržaja na društvenim mrežama Spotify, Instagram, TikTok, YouTube…
Azdejković dodaje da je veoma srećan što je po prvi put u istoriji RTS-a na njegovom čelu žena i apeluje na, kako kaže, dežurne kritičare da povedu računa i ne skliznu u mizoginiju i šovinizam.
Dragana Bjelica, iz Udruženja novinara Srbije, kaže da joj je posle gostovanja nove direktorke RTS-a u Dnevniku 2 jak utisak da ona nije maštala o toj poziciji, već da je dobila zadatak da tu bude.
Tome, kaže, u prilog govori i nepripremljena dokumentacija za konkurs za direktorsku poziciju.
– Nesumnjivo je da je politička volja za njeno postavljenje bila jaka i da apsolutno poverenje vlasti u nju postoji. Slažem se da je kruna karijere vođenje javnog servisa, ali ne mogu da se oslobodim utiska da ta kruna ne dolazi zato što je to bilo stremljenje Manje Grčić, već zato što je to vlast htela. Izjava kako je „sistem destabilizovan iznutra“ (pretpostavljam da to odnosi na zaposlene u RTS-u koji su se pobunili prošle godine i tražili da Informativni program na profesionalan način izveštava o protestima), kao i da RTS „nije mesto za lični aktivizam“ i da će se „ceniti rad, profesionalizam“, jesu jasne poruke zaposlenima. To jeste u lagodnom ćaskanju novinarke i direktorke punom osmeha izrečeno, ali jasno je da znači da tako nešto neće ubuduće tolerisati – ističe Bjelica.
Azdejković pak ima drugačiji doživljaj pomenute izjave.
– Moje tumačenje je da je u prethodnom periodu RTS kidnapovan i zloupotrebljen od strane pojedinih zaposlenih kako bi političku propagandu koja je njima bliska bila promovisana tamo gde joj nije mesto. Na primer, političkoj propagandi nije mesto u kulturnom programu, a bili smo svedoci takve zloupotrebe. Samo se setite Pesme za Evroviziju prošle godine. Takođe, RTS je bio konstantno na udaru, zaposlenima sa pretilo, bio je u blokadi, a da medijska i novinarska udruženja i organizacije civilnog društva nisu to osudila, što je velika sramota – smatra Azdejković.
Novinar Vremena Nedim Sejdinović kaže da je Grčić prilično jasno rekla da će uvesti red na RTS-u na surov način i da će u tome imati podršku vlasti.
– To znači da će javni servis biti stavljen u punu funkciju opstanka vladajuće stranke na vlasti, i da će svi koji nisu spremni da u tome učestvuju u punom formatu biti marginalizovani ili otpušteni. Poznajući portfolio direktorke i njenih gazda, RTS će sprovoditi jeftinu propagandu, promovisati primitivizam i represiju nad građanima, dakle pretvoriće se u neku vrstu Informera. Tako uostalom izgledaju i sve druge televizije sa nacionalnom pokrivenošću, kao i svi mediji koje su naprednjaci stavili pod direktnu partijsku kontrolu. Pogledajte u kakvu karikaturu se recimo pretvorila nekada bar u određenoj meri ozbiljna „Politika“ – ukazuje Sejdinović.
Sve ovo je, smatra, deo akcije zamene lojalista – superlojalistima.
– Lojalisti su bili spremni da slušaju i rade šta im se kaže, ali ne i da – figurativno rečeno, ali i ne samo figurativno – „pucaju u meso“ kada im se to naredi. Superlojalisti jedva čekaju naredbu da izvade oružje na građane. Superlojalisti u policiji odista pucaju u meso, a oni u medijima građanima direktno u mozak – kaže Nedimović.
Nastupom nove generalne direktorke Javnog servisa bavio se i Biro za društvena istraživanja (BIRODI), koji je ocenio da je intervju sa Grčić imao promotivni karakter.
BIRODI je ovaj intervju analizirao primenom BEMS metodologije uz podršku alata veštačke inteligencije za transkripciju, klasifikaciju tema i inicijalnu statističku obradu sadržaja, dok su interpretaciju nalaza i finalnu evaluaciju izvršili istraživači te organizacije.
„Nalazi pokazuju da je intervju imao dominantno promotivni karakter, uz nizak nivo pluralizma aktera i ograničenu kritičku distancu novinara. Sadržaj je gotovo u potpunosti zasnovan na izjavama direktorke RTS, dok su kritički stavovi o radu javnog servisa prisutni uglavnom kroz njenu interpretaciju, bez uključivanja drugih relevantnih aktera“, piše u analizi.
Tematski, sadržaj je dominantno fokusiran na legitimisanje institucionalne uloge RTS-a i menadžersku viziju nove direktorke, dok su pitanja o konkretnim kritikama javnosti, uredničkoj odgovornosti, mehanizmima zaštite profesionalnih standarda i proverljivim pokazateljima poverenja i gledanosti ostala nedovoljno razrađena, smatra BIRODI.
Manja Grčić je, podsetimo, na dužnost generalne direktorke RTS-a stupila krajem februara, a prethodno je njena kandidatura osporena u delu javnosti zbog sumnje da ne ispunjava uslove konkursa o stručnoj spremi. Na ove navode do danas nije odgovorila.
Za utiske o prvom nastupu nove direktorke pitali smo i Dragana Bujoševića koga je na toj funkciji nasledila, ali on nije odgovorio do objave ovog teksta.
| Uz poruke i konkretni potezi
– Izjave nove generalne direktorke RTS-a da javni servis treba da bude neutralan, profesionalan i servis svih građana svakako su poruke koje pozdravljamo. Međutim, da bi takve poruke imale stvarno značenje, neophodno je da ih prate konkretni potezi koji će pokazati da RTS zaista funkcioniše kao javni servis, a ne kao institucija koja je zatvorena za kritiku ili unutrašnji profesionalni pluralizam – kaže Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Ona dodaje da posebno zabrinjavaju informacije koje je NUNS dobio od zaposlenih u Radio Beogradu o netransparentnim organizacionim i programskim promenama, kao i o atmosferi pritiska i neizvesnosti među zaposlenima.
– Takva praksa ne doprinosi jačanju profesionalizma, niti vraća poverenje u javni servis. Podsećamo da RTS ima pojačanu obavezu da obezbedi transparentne procedure, uredničku autonomiju i dostojanstvene uslove rada za svoje zaposlene. Svako rešenje koje se u redakcijama doživljava kao pritisak ili kažnjavanje novinara zbog njihovog profesionalnog rada može imati efekat zastrašivanja i voditi autocenzuri, što je suprotno ulozi javnog servisa u demokratskom društvu – ukazuje Filipović Stevanović. |
Izvor: Danas
