Vlasnik TV Pink svojom
urnebesnom reakcijom na zaplenu njegove jahte na hrvatskom Jadranu učinio je
veliku uslugu medijima i u Hrvatskoj i u Srbiji. U vreme letnjeg zatišja, kada
tisak uglavnom piše kako se stranci uključujući i selebritije provode na otocima,
a štampa o tome gde letuju srbijanski političari – i dalje zvezde bez premca –
Mitrovićeva objava rata svemu hrvatskom stigla je kao poručena.
Mitrović
je postao alergičan i na slovo h, kao svojevremeno Dragan Marković Palma na ž
(kada je njegova žirafa postala medijska top tema) koji mu se pridružio u
krstaškom ratu poručivši iz Jagodine Jevropi da ima da se blokira ulazak
Hrvatske u Evropsku uniju sve dok ova ne prestane da slavi Oluju.
Predsednik
je Tadić onda rekao da građani Srbije tuguju svakog 4. avgusta, na dan Oluje, a
pitanje je veruje li u svoje reči. Svakom ko se seća 4. avgusta 1995. i
tadašnje atmosfere u Srbiji – Krajina je bila negde u 37 minutu TV dnevnika,
Sloba je bio alergičan na slovo k, a narod koji je, što rekao Ilija Čvorović, prihvatio
stabilizaciju, gledao je svoja posla – teško je da zamisli ovde sada neku
masovnu tugu. Što je tužno. I što objašnjava da ćemo, budući da ne oplakujemo
ni „naše“, još teže oplakati „njihove“ u Vukovaru, Srebrenici i drugde.
Usledio
je potom tipični balkanski tuk na luk: Kosorova, željno iščekujući još jedan
mandat posle sve bližih izbora, zvanično pozdravlja Gotovinu i Markača, (u
Čavoglavama 200.000 „tompsonovaca“ nezvanično), a Tadić „najoštrije osuđuje“. I
dok smo s nestrpljenjem čekali da čujemo odgovor Brisela na Palmin zahtev,
predsednik Hrvatske je Jutarnjem listu ispričao bajku „Ivica u zemlji čuda“ u
kojoj Srbi i Hrvati udruženo slave udruženi zločinački poduhvat. Tako se,
naime, još naziva Oluja, shodno prvostepenoj haškoj presudi.
Ideal
za Hrvatsku, ako je suditi po dominantnim stavovima zvaničnika, bio bi da svi
prihvate da je ona kolevka antifašizma, da svi zaborave NDH, i da se svi slože
da je za poslednji rat jedini krivac bila Srbija. Onda bi bilo moguće da jednog
dana Hrvati i Srbi zaigraju kozaračko kolo na kninskoj tvrđavi. Šta je ideal za
Srbiju zaista je teško reći, a realno je posumnjati da ga nema.
