Tamara Filipović Stevanović je generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS, vodećeg pokreta za prava novinara i članice Evropske federacije novinara. Intervju su 10. januara 2026. godine vodili Gin i Elijas Vola.
Kakva je situacija kada je reč o slobodi medija u Srbiji i kako funkcionišu javni mediji?
Suočeni sa pretnjama slobodi medija u Srbiji, a posebno sa pritiscima države, formirana je koalicija koja zahteva i deluje za nezavisno informisanje. Sloboda medija u Srbiji je u ozbiljnom padu: pretnje, uznemiravanje i napadi su česti, a institucionalna zaštita je sve nepouzdanija. Tokom 2025. godine, NUNS je zabeležio 371 slučaj pritisaka, napada i pretnji novinarima (uključujući 113 fizičkih napada i 165 pretnji), a međunarodne platforme za monitoring beležile su isti trend, potvrđujući da je Srbija među najrizičnijim okruženjima za novinare u Evropi. Formalno, medijska scena je pluralistička, ali se u praksi politički uticaj ostvaruje kombinacijom različitih mehanizama: pritiscima na ključne institucije i regulatore, netransparentnim trošenjem javnog novca i projektnim sufinansiranjem, pritiscima preko kompanija povezanih sa državom i oglašavanja, kao i kontinuiranim kampanjama delegitimizacije kritičkog izveštavanja.
Ti pritisci dodatno su pojačani oslabljenim, često jedva funkcionalnim medijskim tržištem i nesigurnim uslovima rada, što dodatno učvršćuje zavisnost medija od izvora finansiranja koji lako mogu postati sredstvo uticaja. Kada su prihodi nestabilni, a radna prava krhka, redakcije postaju ranjivije na „disciplinske“ mere kao što su otkazi, premeštaji ili izmene internih pravila. To je vidljivo i u javnim servisima, koji ne ispunjavaju svoju misiju od javnog interesa: novinari i urednici koji pokušavaju da se odupru pritiscima ili insistiraju na profesionalnim standardima prečesto se suočavaju sa disciplinskim postupcima i drugim oblicima odmazde, čime se celoj profesiji šalje poruka zastrašivanja.
Pritisci povezani sa vlasništvom takođe ostaju značajni u širem smislu, zbog koncentracije vlasništva, netransparentnih odnosa i poslovnih interesa obojenih politikom. Kako se tržište sužava, a vlasničke strukture približavaju centrima moći, urednici i novinari sve češće nailaze na neformalne „crvene linije“, dok se ključne priče umanjuju, relativizuju ili potiskuju sa dnevnog reda.
Posebno alarmantan razvoj događaja predstavlja povratak države, preko državnih preduzeća, u vlasništvo nad medijima. Telekom Srbija, kompanija u državnom vlasništvu, sada poseduje ili kontroliše oko 20 medija, a uticaj na uređivačku politiku postao je sve vidljiviji od prošle godine. Digitalni nadzor predstavlja naročito opasnu novu dimenziju. Krajem 2024. godine dokumentovano je prvo potvrđeno hakovanje telefona jednog novinara, kao i najmanje tri neuspešna pokušaja instalacije špijunskog softvera. Razmere ovog fenomena verovatno su veće, ali je tehnički složeno dokazati takve upade, a svest o tim rizicima tek počinje da se razvija u redakcijama.
Postoje li opozicioni ili nezavisni mediji? Kako funkcionišu i kakvu publiku imaju među stanovništvom (posebno u kojim sektorima)?
Da, u Srbiji postoje nezavisni i istraživački mediji (uključujući nezavisne TV/kablovske kanale, onlajn redakcije, nedeljnike i istraživačke centre). Oni obično funkcionišu kroz kombinaciju prihoda od publike (pretplate/donacije), komercijalnih prihoda tamo gde je to moguće, i međunarodne projektne podrške, ali je taj model krhak u okruženju u kojem politički i ekonomski pritisci često kažnjavaju kritičko novinarstvo.
Njihova publika je najjača među urbanim i politički angažovanim građanima, uključujući studente, profesionalce, krugove civilnog društva i delove dijaspore, dok je njihov domet ograničen visoko polarizovanim informativnim ekosistemom i dominacijom provladinih tabloida i emitera u masovnoj distribuciji.
Prema nalazima Reuters Institute Digital News Report 2025 za Srbiju (predstavljenim na stranici za zemlju), nezavisni brendovi povezani sa United Media spadaju među najpouzdanije: N1 (48% poverenja), Nova.rs (46%), TV Nova (44%), ali i drugi nezavisni mediji poput nedeljnika Vreme (40% poverenja), dok je ukupno poverenje u „vesti uopšte“ svega 27%.
Možete li nam reći nešto o Koaliciji za slobodu medija u Srbiji? Kako je nastala i koji su njeni zahtevi?
Koalicija za slobodu medija je neformalna koalicija koja okuplja vodeće novinarske i medijske organizacije u Srbiji kako bi zajednički delovale kada je sloboda medija ugrožena i koordinisale zagovaranje boljih uslova za novinarstvo. Koaliciju čine: Asocijacija medija; Asocijacija onlajn medija (AOM); Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV); Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS); Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ (strukovno udruženje); Fondacija Slavko Ćuruvija; i granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ (GS KUM Nezavisnost).
Nastala je kao odgovor na sve veće pritiske na nezavisno novinarstvo, napade i pretnje, slabu ili politizovanu institucionalnu zaštitu, kao i netransparentne „reformske“ procese koji često isključuju kredibilne profesionalne aktere, jer pojedinačne organizacije obično ne mogu same da se suoče sa sistemskim problemima. Koalicija je organizovana demokratski i nezavisno od političkih partija, državnih organa, ideologija i verskih institucija. Deluje širom Srbije u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima slobode izražavanja i prava na informisanje.
Njeni glavni zahtevi i prioriteti su: jačanje zaštite novinara i medijskih radnika i okončanje nekažnjivosti za napade; zajednički odgovori na kršenja profesionalnih standarda i prava novinara; transparentno i odgovorno korišćenje javnih sredstava u medijskom sektoru, uključujući kontrolu javnog finansiranja i sprečavanje političkog patronata; kredibilna i nezavisna regulacija i jačanje samoregulacije; transparentno zakonodavstvo uz stvarno učešće profesionalnih organizacija; zaštita uređivačke nezavisnosti i pluralizma medija, uključujući borbu protiv političkih i vlasničkih pritisaka; kao i stvaranje pravednog, slobodnog i nediskriminatornog medijskog tržišta, uz podršku profesionalizmu i visokim novinarskim standardima, kako u tradicionalnom tako i u digitalnom okruženju.
Kakav je bio i kakav je odnos opozicionih/nezavisnih medija i studentskog pokreta?
Nezavisni mediji i istraživačke redakcije odigrali su ključnu ulogu u dokumentovanju protesta i u tome da studentski zahtevi postanu vidljivi, posebno u situaciji kada provladini mejnstrim mediji proteste prikazuju u negativnom svetlu ili im posvećuju ograničeno i/ili pristrasno izveštavanje. Nedavni izveštaji o studentskim protestima u Srbiji ukazuju i na razmere mobilizacije i na neprijateljsko okruženje koje ih prati.
Istovremeno, studentski pokret se u velikoj meri oslanja na direktnu komunikaciju (društvene mreže, uživo prenose, mreže na terenu i stvaranje novih medija kao što su Blokada ili Zoomer), delom i zato što je poverenje u velike emitere i tabloide nisko. To stvara paralelnu javnu sferu u kojoj nezavisno novinarstvo postaje ključni proveravač i pojačivač poruka, ali i meta, jer pritisci i rizici rastu zajedno sa izveštavanjem o protestima.
Izvor: internationalviewpoint.org
