Na hrvatskom primorju nisam bio petnaestak
godina ali, ne zbog nacionalnih interesa, već zbog mnogo prozaičnijih razloga,
tako da baš i nisam neki promoter hrvatskog turizma. Bio sam, doduše, u
medjuvremenu, nekoliko puta u Hrvatskoj ali niko mi nije slomio vilicu zbog čega
iskreno žalim jer bi mi to bila jedinstvena prilika da se pojavim u Pinkovom
Nacionalnom Dnevniku.
I još nešto, sve
ovo sam godinama svesno zataškavao.
Ironiju na
stranu, sukob Hrvatska vs Mitrović počeo je da tinja u septembru, prošle
godine kada je Carinska uprava Hrvatske zaplenila jahtu «El Bosco V»,. kako je
navedeno, zbog kršenja hrvatskih carinskih propisa i Medjunarodne konvencije o
privremenom uvozu. U trenutku kad je jahta, prema nekim procenama, vredna oko
10 miliona evra, uplovila u hrvatske vode utvrdjeno je da se na njoj nije
nalazio vlasnik a upravljao je skiper, hrvatski državljanin, koji je imao
ugovor o radu sa Mitrovićevom firmom u
Hrvatskoj. Prema hrvatskim propisima, na jahtu u vlasništvu stranaca ili
stranih firmi, ne sme kao član posade da radi neko ko je zaposlen u hrvatskoj
firmi.
Jahta je
zaplenjena a pošto je Mitrović odbio da plati dva miliona evra carine, «El
BoscoV» je postao vlasništvo države Hrvatske. Na licitaciji u Dubrovniku jahta
će biti prodata na javnoj licitaciji sa početnom cenom od 2.656.000 evra.
Odmah nakon što
se pojavio oglas u «Večernjem listu», Vlasnik Pinka je obavestio javnost da je
«već stupila na snagu zabrana reklamiranja hrvatskog turizma» i da ova telezija «više nikad neće biti u prilici
da zataškava incidente i neprijatnosti koje srpski, bosanski i crnogorski
državljani doživljavaju na letovanju u Hrvatskoj».
Usledilo je
bombardovanje gledaoce sopstvenim saopstenjima, problemima koji su imali srpski
turisti u Hrvatskoj a najavljeno je da će se Pink pozabaviti i kvalitetom proizvoda
iz susedstva koji se prodaju u Srbiji. Pošto se iznenadno Mitrovićevo
nacionalno samoosveščenje poklopilo sa godišnjicom «Oluje», sve to filovano je
izjavama stradalnika, Srba iz Hrvatske, koji još ne mogu da se vrate svojim kućama.
Svaka sličnost je slučajna ali kod mnogih Nacionalni dnevnici RTV Pink su tih
dana izazvali pravi flash beck u devedesete: bojkot slovenačke robe,
antihrvatska histerija, bljutave patriotske izjave, kolone izbeglica, Slobodan,
Mira, Mile Martić…
I pored toga,
usledila je prilično mlaka reakcija javnosti,
RRA se, za sada,
oglasio nenadležnim, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionih
tehnologija se, izgleda, nije pronašlo u ovoj materiji, a ostali su nemo
posmatrali skandaloznu Mitrovićevu bahatost i iz straha jer su se, valjda, prisetili «toplog zeca» kroz koji su na Pinku
svojevremeno prošli Nebojša Čović ili profesor Čedomir Čupić.
Ne zalazeći u
suštinu Mitrovićevog spora sa hrvatskim vlastima, Pink i njegov vlasnik su, ako
ništa drugo, prekršili novinarski Etički kodeks i barem dva zakona.
Ne bih da se
bavim zaludnim poslom i objašnjavanjem da je «zataškavanje» najgublja povreda
profesionalnih standarda jer u članu 2 Zakona o javnom informisanju jasno piše
da «niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog
informisanja, naročito zloupotrebom
državnih ili privatnih ovlašćenja (verzal aut.), zloupotrebom prava,
uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila
ili nad uredjajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim
načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja».
I Zakon o
oglašavanju je izričit. U članu 3, stav 3, navodi se da «strana pravna i fizička lica imaju u oglašavanju ista prava i obaveze
kao i domaća lica»» (verzal aut.)..
Uz to, u
preporukama Saveta Evrope, odnosno Indikatorima za medije u demokratiji,
zaključuje se da svaki medij internim kodeksom mora da onemogući vlasniku
medija da utiče na uredjivačku politiku. Pojednostavljeno, vlasnik treba da se
bavi biznisom, urednici i novinari medijskim sadržajem.
I pored svega,
osim kritike novinarskih udruženja, u malobrojnim javnim istupima, preovladavao
je stav: njegova je televizija, može radi šta hoće!?
Zaboravilo se da RTV
Pink jeste u vlasništvu Željka Mitrovića ali da koristi nacionalnu frekvenciju
koja je javno dobro, koju je dobio na javnom konkursu, i da program mora da
bude podredjen javnom a ne ličnom interesu.
A u ovom slučaju
je potpuno jasno da vlasnik Pinka vodi svoj privatni rat sa susednom državom ne
razmišljajući o posledicama ali i mogućim konsekvencama ovakvog ponašanja.
Da li će ga neko
u tome zaustaviti?
Ne verujem jer
Grand parada se nastavlja nesmanjinom žestinom. U trenutku kad završavam ovaj
tekst, avioni «Pink air», sa Mitrovićevim advokatima kao jedinim putnicima, vec
rulaju pistom, krećući se ka evropskim metropolama. ne bi li doakali «lijepoj
njihovoj».
Posle forsiranja
obale, počinje Mitrovićev vazdušni desant na Hrvatsku!
Vukašin Obradović
