Plašim
se da će na kraju vlasništvo u medijima, transparentnost vlasništva i
nedozvoljena medijska koncentracija ostati na statusu kvo, tako da neko mora da
donese odluku, ističe za Danas Jelena Surčulija sa Fakulteta političkih nauka,
inače koordinatorka radne grupe koja je izradila Nacrt medijske strategije.
Surčulija,
koja je uradila analizu svih pristiglih primedbi i komentara tokom javne
rasprave o Nacrtu strategije za potrebe ANEM-a, konstatuje da je tema oko koje
se vodila najveća debata pitanje izlaska države iz vlasništva u medijima.
Podsetimo, radna grupa se u Nacrtu teksta opredelila za stanovište da država
treba da izađe iz vlasništva svih medija, osim javnih servisa Srbije i
Vojvodine.
–
U toku javne rasprave i u pisanim komentarima pojavila su se još dva stanovišta
u vezi sa vlasništvom u medijima. Jedan je da lokalne medije ne treba
privatizovati već transformisati u regionalne javne servise, koji bi se
finansirali iz pretplate građana, prihoda od marketinga i ugovora sa lokalnim
samoupravama. Drugi predlog je da ne treba više ništa privatizovati, jer se
privatizacija pokazala kao loša. U okviru tog stanovišta je i to da treba
zaštiti medije na jezicima nacionalnih manjina – objašnjava Surčulija.
Većina
Nacionalnih saveta manjina, naime, smatra da je neophodno da se mediji na
jezicima nacionalnih manjina izuzmu iz privatizacije i ostanu u javnom
vlasništvu, odnosno da mogu da ih osnivaju Nacionalni saveti. Prema oceni
Surčulije, u konačnom tekstu medijske strategije moraju se pronaći adekvatni
mehanizmi zaštite ovih medija, od kojih bi jedan bio utvrđivanje kvota za
emitovanje na jezicima manjina prilikom dodeljivanja dozvole.
Što
se tiče nedozvoljene medijske koncentracije, ona naglašava, iako je ovo pitanje
bezuspešno rešavano godinama, da i dalje ne postoji saglasnost oko osnovnih
postulata, kao što je i sama definicija nedozvoljene medijske koncentracije, na
šta je primedbe dala Asocijacija medija.
Prema
njenim rečima, u pisanje strategije treba uključiti i sugestije Saveta za borbu
protiv korupcije, naročito one o neophodnosti javnosti podataka o pravim
vlasnicima medijima, „posebno u onim slučajevima gde su krajnji vlasnici u
ofšor zoni, ograničavanju budžeta državnih institucija za reklamiranje i
promociju, da Vlada Srbije u okviru Kancelarije za saradnju sa medijima osnuje
odeljenje za video snimanje i pres kliping, i druge“.
–
Stručna i šira javnost sa pravom očekuju da Ministarstvo kulture, informisanja
i informacionog društva nastavi da sledi dosadašnji duh transparentnosti i
izađe sa konačnom verzijom strategije pre slanja na usvajanje Vladi, kako bi
javnost imala uvid za koja od predloženih rešenja se Ministarstvo na kraju
opredelilo. Bilo bi korisno i da Ministarstvo obrazloži razloge za prihvatanje
ili odbacivanje pojedinih primedbi, predloga i sugestija – navodi Surčulija.
Ona
dodaje da nadležno ministarstvo i Vladu čeka težak rad, kao i da je usvajanje
strategije samo prvi korak, dok je „njena implementacija pravi pokazatelj
spremnosti države na ozbiljnu reformu medijskog sektora“.
Autor: B. Cvejić
