Da
li će se država zaista povući iz vlasništva u medijima kao što je predviđeno
nacrtom Medijske strategije, znaće se verovatno do septembra kada, kako
najavljuje ministar kulture i informisanja Predrag Marković, bude završen njen
konačan tekst. Ova odluka će, međutim, neizostavno zavisiti od volje pre svega
vladajućih stranaka.
Sam
Marković tvrdi da za sada politička volja za prepuštanjem vlasništva nad
medijima privatnicima ne postoji. On je u intervjuu „Novostima“ rekao da „takva
volja očito ne postoji na različitim nivoima i sa različitim motivima“.
Potpredsednica
Demokratske stranke Jelena Trivan ističe, ipak, da ta stranka podržava princip
izlaska države iz vlasništva u medijima i očekuje da pitanje vlasništva bude
precizno definisano Medijskom strategijom. „Što se DS-a tiče, povlačenje države
iz vlasništva u medijima je apsolutno nesporno. To predstavlja evropski
standard kome mi težimo i mi s tim nemamo problem”, rekla je Trivanova agenciji
Beta.
S
druge strane, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić
smatra da će rešavanje tog pitanja verovatno sačekati narednu vladu Srbije.
„Sumnjam da bi se sada, u godini pred izbore, neko ozbiljno time bavio”, rekla
je Grubješićeva Beti. Ona je takođe rekla i da ne zna na šta i na koga je
ministar Marković mislio kada je rekao da nema političke volje. „Ta čuvena
floskula ’politička volja’ obično služi da prikrije nečije interese. Čije, ne
znam”, ocenila je ona.
Predsednica
Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ističe, međutim, da političku
volju kreira Vlada Srbije i da, prema tome, od nje zavisi da li će se država
povući iz vlasništva u medijima. „Kada se vlast izgovara da ne postoji
’politička volja’ za rešavanje nekog problema, to obično znači da vlada neće da
reši problem, ali ni da snosi odgovornost pred biračima”, rekla je
Smajlovićeva.
A
prema rečima državne sekretarke Ministarstva za kulturu Dragane Milićević-Milutinović,
najviše primedbi na tekst Strategije, o kojem je 15. jula završena javna
rasprava, odnosi se upravo na povlačenje države iz vlasništva u medijima.
„Suština najvećeg broja primedbi koje su se čule u samoj javnoj raspravi jeste
da su lokalne zajednice, odnosno građani Srbije tražili pravo na punu
informisanost koju, po njihovom mišljenju, ne bi dobili kada bi se baš svi
mediji privatizovali”, rekla je ona agenciji Beta. Ona je kazala da je Nacrt
medijske strategije kritikovan i zbog toga što je taj predlog napisan bez
prethodne analize stanja na osnovu koje bi se donela Strategija, a primedbi je
bilo i na ukidanje medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih
manjina.
Tekst
Medijske strategije sa prihvaćenim ili odbijenim predlozima, i primedbama
Evropske komisije, iz javne rasprave odlazi u Skupštinu na „javno slušanje”,
nakon čega će konačna verzija nacrta biti upućena vladi na usvajanje. Prema
sadašnjem tekstu, koji je sačinila radna grupa u kojoj su bili predstavnici
novinarskih udruženja, država ne može biti vlasnik medija.
Osnivač
medija, ni posredno ni neposredno, ne mogu biti država, teritorijalna
autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice
koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili
pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ustanova javnih radiodifuznih
servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, predviđeno je tim nacrtom.
Autor:
P. R.
