Televizija je u Srbiji dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto. Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Kojim medijima građani veruju, kako utiču na njih i da li uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje
Mediji retko menjaju uverenja građana. Više od polovine njih u medijima retko ili nikada ne saznaju nešto novo što bi im promenilo stavove o nekom političkom ili društvenom pitanju.
Sa druge strane, mediji imaju izuzetno snažan uticaj na emotivne reakcije građana. Čak 68,6 odsto anketiranih svakodnevno ili često ima osećaj preplavljenosti informacijama, dok više od polovine navodi da informacije iz medija kod njih izazivaju snažne negativne emocije poput tuge, besa, stida, gađenja ili straha.
Ovo su podaci iz najnovijeg OEBS-ovog istraživanja o medijskoj pismenosti u Srbiji za 2025. godinu.
Koje medije građani koriste i kome veruju
Najviše poverenje građani imaju u ljude koje poznaju. Prijatelje, porodicu i kolege, kao pouzdan izvor informacija navodi više od 68 odsto ispitanika. Istraživanje pokazuje i koje medije građani Srbije najviše koriste.
Televizija ostaje dominantan medij koji gleda čak 96,7 odsto ispitanika, ali je kredibilnim izvorom informacija smatra samo 36,9 odsto.
Štampu nikada ne čita čak 77,4 odsto građana, dok je svakodnevno prati svega 1,3 odsto. Shodno tome, štampa je i medij kojem građani Srbije najmanje veruju – samo 3,7 odsto ispitanika je smatra pouzdanim izvorom informacija.
Kada je reč o društvenim mrežama, odnos poverenja i nepoverenja je ujednačen, ali je nešto veći broj onih koji društvene mreže smatraju i pouzdanim i nepouzdanim izvorom informacija.
Kritičko čitanje informacija
Građani Srbije u velikoj meri priznaju da ne uspevaju da prepoznaju štetne sadržaje u medijima. Lažne vesti, retko ili nikada ne prepoznaje 27,6 odsto ispitanika, dok teorije zavere prolaze neprimećeno kod više od polovine.
Shodno tome, 38,4 odsto ispitanika priznaje da im se često dešava da poveruju u neku informaciju za koju se kasnije ispostavi da nije tačna.
Kada sumnjaju u istinitost neke informacije, građani je najčešće proveravaju tako što se konsultuju sa osobama koje poznaju ili upoređivanjem sa drugim medijskim izvorima, pri čemu bliske osobe imaju blagu prednost.
Sajtove i aplikacije za proveru činjenica građani gotovo uopšte ne koriste, a komentare na sumnjiv sadržaj nikada ne čita polovina ispitanika, dok to svakodnevno čini svega 1,4 odsto.
Očekivanja građana od REM-a i komercijalnih medija
Iako Srbija od novembra 2024. nema funkcionalno Regulatorno telo za elektronske medije (REM), pošto njegov Savet od tada nije izabran, građani imaju vrlo jasna očekivanja od REM-a.
Skoro svi ispitanici, 81,4 odsto u potpunosti i 8,9 odsto uglavnom, smatraju da REM mora da prati rad svih medija, te da ih opominje i kažnjava zbog neprimerenih sadržaja, nezavisno od političkih ili ekonomskih uticaja.
Oko 60 odsto građana i dalje smatra da ima smisla žaliti se ovom telu na neprofesionalan rad medija.
Kada se uporede Javni servis i privatni mediji, više od tri četvrtine ispitanika smatra da bi javni medijski servis trebalo da ima viši nivo odgovornosti.
Takođe, većina građana se ne slaže sa tvrdnjom da su komercijalni mediji lišeni društvene odgovornosti samo zbog toga što su u privatnom vlasništvu. Ipak, 11,5 odsto je onih koji smatraju da privatno vlasištvo oslobađa medije društvene odgovornosti.
Šta je sa veštačkom inteligencijom
Za većinu veštačka inteligencija i dalje predstavlja nepoznanicu. Gotovo tri četvrtine ispitanika ne može da proceni koliko su alati veštačke inteligencije pouzdani kao izvor informacija.
Oni koji koriste alate veštačke inteligencije, njih 25,4 odsto, to rade najčešće kako bi proverili i poboljšali sadržaj koji su prethodno napravili, kao i za istraživanje i dolaženje do ideja.
Kada je u pitanju prilagođavanje i provera sadržaja koji je kreirala veštačka inteligencija, gotovo identičan procenat je onih koji to ne rade nikada i onih koji to rade uvek. Sadržaj nikada ne prilagođava 30,1 odsto, naspram 32 odsto onih koji to rade uvek.
Slična je situacija i sa proverom sadržaja. Njih 30 odsto nikada ne proverava, dok 28,2 odsto uvek proverava sadržaj koji je je kreirala veštačka inteligencija.
Izvor: Vreme
