Medijska
javnost je kritikovala predviđeno rešenje za srpski kanal na Kosovu u Zakonu o
javnom emitovanju koji bi trebalo da se usvaja za nekoliko dana. Kakav je stav
vaše asocijacije i šta očekujete da će biti sa tim zakonom?
–
Zakon o javnom emitovanju treba što pre da bude usvojen, ali ne onakav kakav
jeste, već izmenjen, jer je neophodno regulisati ovu oblast na Kosovu. Što se
tiče srpskog kanala, to je predviđeno po Ahtisarijevom planu u kojem piše da
Srbi na Kosovu moraju da imaju TV kanal na srpskom, ali se ne precizira na koji
način. Stav naše asocijacije, kao i stav srpskih novinara je da taj kanal ne bi
trebalo da bude kao drugi kanal Radio-televizije Kosovo (RTK), već poseban
kanal u okviru javnog servisa. RTK se, ipak, zalaže da on bude kao njihov drugi
kanal, ali ne samo srpski već da bude za Srbe i druge manjine. Mislim da ovakav
zakon neće proći usvajanje, kao i da će na TV kanal za Srbe biti određen kao
poseban kanal samo na srpskom. Već ima dosta pritisaka i od međunarodne
javnosti da to nikako ne prođe proceduru usvajanja, tako da očekujem da se neće
glasati za takav zakon.
Koliko
na Kosovu trenutno radi srpskih medija? Možete li da uporedite srpske sa
albanskim medijima?
–
Ne znam tačan broj srpskih medija na Kosovu, ali ima ih i to najviše radio
stanica. Slika srpskih i albanskih medija je potpuno odvojena, u smislu da ne
postoji dovoljno saradnje između medija i novinara.
Koliko
su danas mediji na Kosovu nezavisni?
–
Situacija u kojima se mediji na Kosovu je apsurdna. U vreme UNMIK-a u
novinarstvu je bilo više slobode izražavanja i očekivali smo da će po
proglašenju nezavisnosti biti drugačije, ali smo pogrešili. Od prve vlade
Hašima Tačija do aktuelne vlade situacija je ista. Svi međunarodni izveštaji
ukazuju uveliko na loše stanje medija i nedovoljnu slobodu izražavanja. I to se
nastavlja. Pritiske najviše vrši vlada, a najizraženiji su pritisci na javni
servis pošto je najuticajniji na Kosovu.
Da
li su pritisci na medije od kako je počela kriza na severu možda izraženiji?
–
Interesantno je da od kako je počela kriza na severu da su mediji bili
ujedinjeni, ali ne zbog toga što je vlada Kosova preuzela tu akciju, nego zbog
nekog nacionalnog interesa. Većina je pružila podršku svemu što se dogodilo. To
je trajalo prvih nekoliko dana, a potom je nekoliko medija počelo da vidi kako
zapravo stoje stvari, pa samim tim i da imaju drugo mišljenje i dublje
sagledaju situaciju.
Kako
ocenjujete pritiske na srpske medije, odnosno da li su oni izraženiji u odnosu
na one prema albanskim medijima?
–
Mnogo veći su pritisci na albanske medije, jer su uticajni. Međutim, i srpske
kolege imaju slične probleme u vezi sa pritiscima, ali ne toliko, jer se Srbi
na Kosovu uglavnom informišu iz medija iz Srbije.
Koliko
su česti slučajevi pretnji ili prebijanja novinara? Da li je bilo možda i
ubistava?
–
Dva novinara ubijena su pre šest-sedam godina, ali poslednjih godina se to nije
događalo. Reč je bila o novinarima koji su bili povezani sa političkim
strankama i njihova ubistva još nisu rasvetljena. Pretnji novinarima ima
svakodnevno, a bilo je i slučajeva prebijanja novinara. Međutim, niko od njih
nema policijsku zaštitu, kao što imaju neki novinari u Srbiji.
Kakav
je odnos državnih i privatnih medija?
–
Državni mediji su samo javni servis RTK koji sadrži jedan program televizije i
dve radio stanice. Što se štampanih medija, svi su privatni. Nekoliko pisanih
medija, inače, su „saveznici“ vlade i lično Tačija, i ne obraćaju pažnju na ono
šta se zaista događa nego uvek podržavaju sve što vlada radi ili ne radi.
Mediji imaju korist od toga zbog reklama jer je država najveći poslodavac.
Nadam se da će situacija biti promenjena od sledeće godine.
Autor: Bojan Cvejić
