VRANJE – Gotovo 70 odsto medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu radi dodatne poslove kako bi obezbedili mesečni prihod dovoljan za život, pokazuje istraživanje o standardu i položaju kolega i koleginica koje je u februaru ove godine sproveo portal Slobodna reč. Tokom istraživanja, zabeleženi su i pokušaji da se novinari odvrate od javnog govora o uslovima rada i stanju u lokalnim medijima. Trećina trenutno angažovanih koleginica i kolega ima primanja manja od poražavajućih 60.000 dinara.
Podaci dobijeni u okviru pomenute ankete pokazuju da 30 odsto medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu ima primanja manja od 60 hiljada dinara, dok je blizu 70 odsto u takvim okolnostima da obavlja dodatni rad. Istovremeno, blizu 90 odsto ispitanika otvoreno ističe da nisu adekvatno plaćeni.
Ekonomska zavisnost medija kao jedan od najistaknutijih problema, kako navode sagovornici Slobodne reči uslovljena je društveno-političkom situacijom u lokalnoj zajednici u kojoj se „sve vrti oko politike“, dok su visok nivo medijskih nesloboda, ukupan položaj i bezbednost medijskih radnika/ca prateći faktori takvog stanja zbog čega sve veći broj profesionalaca odlazi u „druge vode“.
To potvrđuju i rezultati našeg istraživanja — više od 60 odsto ispitanika/ca razmišlja o napuštanju profesije od čega blizu 40 odsto o tome razmišlja povremeno, dok četvrtina to čini ozbiljno.
Razloge potvrđuju i ranija istraživanja. „Izveštaj o medijima koji izveštavaju na jugu Srbije“, koji su u junu 2025. objaviili Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Centar za razvoj lokalnih medija, ukazao je na finansijsku nestabilnost i dovođenje u pitanje opstanka lokalnih medija, uz sve manje resursa za obuku mladih kadrova, dok je istraživanje „Društveni položaj zaposlenih u medijima u Vranju“ koje je 2021. sprovela Slobodna reč već tada beležilo male plate, nesigurnost i neizvesnu budućnost kao ključne probleme.
Plate duplo manje od republičkih
Anonimno istraživanje „Standard i položaj medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu“ našeg portala, sprovedeno je u formi onlajn ankete, a dobijeni podaci svedoče o standardu ukupno 20 medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu od čega je polovina iz Vranja.
U okviru ankete ispitivan je nivo radno-pravne sigurnosti, ekonomske sigurnosti, rodne i profesionalne nejednakosti kao i predikcije medijskih radnika/ca o održivosti profesije.
Najveći procenat ispitanih (56 odsto) angažovano je na internet portalima, jednak procenat (31 odsto) angažovano je na televiziji i društvenim mrežama, 19 odsto ispitanih trenutno nije zaposleno ni u jednom mediju, dok je po 6,3 odsto angažovano na radiju i štampanim medijima.
Oko 14 odsto novinarki i novinara novinara radi bez ikakvog ugovora ili su plaćeni preko trećeg lica.
Svega trećina ispitanika (oko 33 odsto) ima takozvane ugovore o radu „za stalno“ (na neodređeno vreme“, a nešto manje od 20 odsto ima ugovore na određeno, što znači da ugovore o radu sa svim plaćenim porezima i doprinosima ima polovina zaposlenih u medijima.
Procenat onih koji imaju svoje preduzetničke agencije preko kojih naplaćuju usluge medijima je blizu 20 odsto, koliko je i onih sa ugovorima o delu.
Tećina medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu ima neto primanja manja od 60 hiljada dinara, što je duplo manje u odnosu na republički prosek koji je u februaru iznosio 118.429 dinara. Druga trećina nema ikakva primanja, a platu veću od 75.000 dinara ima tek 12,5 odsto ispitanika.
To znači da većina medijskih radnika/ca u Pčinjskom okrugu radom u medijima ne može da pokrije troškove prosečne potrošačke korpe koja je za avgust prethodne godine (poslednji zvanični javno dostupan podatak o kupovnoj moći) iznosila 109.449,45 dinara.
Trećina ispitanika i dalje radi na nesigurnim poslovima — sa ugovorom o delu ili bez ikakvog ugovora — što je blagi porast u odnosu na 2021. godinu. Većina smatra da ne bi bili kreditno sposobni u banci.
Rezultati pokazuju i da bez obzira na nivo ekonomske sigurnosti, čak 75 odsto redovno radi vikendom, dok 25 odsto to čini ponekad, kao i da od ukupnog broja, blizu 70 odsto radnika od poslodavca ne dobija bonuse i nagrade za svoj rad.
Preko 60 odsto ispitanika/ca smatra da su njihove koleginice u profesionalnom okruženju izložene dodatnim pritiscima ili neadekvatnom tretmanu, u odnosu na muške kolege.
Isti procenat anonimno svedoči da su lično bili izloženi takvim pritiscima. Blizu 40 odsto to doživljava često (12,5%) ili povremeno (25%).
Novinari na lokalu sve ugroženiji
Ocenjujući nivo radno-pravne sigurnosti u lokalnim zajednicama, pa i Pčinjskom okrugu, Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) uočava da je „velika iscrpljenost medijskih radnika/ca na lokalu“ a da je to posledica jedne šire slike, odnosno „teške finansijske situacije“.
Kaže da je za novinare na lokalu specifičan utisak da su stalno u poslu i da su u tim medijima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
„Situacija je toliko loša da i oni koji rade u tim medijima o njihovim pravima po pitanju prekovremenog rada, odmora, smena – ni ne razmišljaju“ – kaže Babić.
Na pitanje koja prava su najčešće ugrožena na lokalu Babić spominje učestalo potpisivanje „nesigurnih ugovora“ i rad van radnog odnosa, podsećajući i da postoje i mnoge zloupotrebe od strane poslodavaca.
„Ono što je kod nas problem jeste to što se to vrlo često zloupotrebljava i kada potpisujete autorski ugovor — vi ste dobili određeni zadatak i vi treba da izvršite taj zadatak u roku koji vam je određen. Znači vi ne treba da imate radno vreme. Vi ne treba da dolazite u kancelariju. Međutim, kod nas dolazi do neke vrste — mogu slobodno da kažem zloupotreba i vi imate ljude koji rade u određenim medijima, koji dolaze na posao, koji imaju radno vreme a nemaju prava kao ostali zaposleni kada je u pitanju Ugovor o radu“, ističe naša sagovornica.
Babić zaključuje i da je prethodna godina bila rekordna, kako kada je u pitanju ugroženost radno-pravnog statusa novinara/ki, tako i broj zabeleženih pre svega fizičkih napada, a onda i pretnji novinarima.
Zabeležen je veliki broj otkaza Ugovora o radu i neprodužavanja honorarnih ugovora određenim ljudima koji su godinama radili pod istim, samo zato što su u nekim slučajevima pobunili u svojim medijima, kada su u pitanju profesionalni standardi i kada su odbijali da rade ispod njih, zaključuje Marija Babić.
Sebi i poslodavac i radnik
Govoreći iz lične i profesionalne perspektive, Ljiljana Pavlović, osnivačica i glavna i odgovorna urednica portala Vesnik017 osvrće se na to da je do loše situacije na lokalu došlo usled privatizacije medija, ekonomske nesigurnosti te niskog nivoa medijske slobode ističući da se „sve vrti oko politike“.
„Ja trenutno ne radim kod drugog poslodavca. Ja sam sebi poslodavac i radnik što znači da ako sam zaradila – dobro je i ja sam zaslužna, ako nisam – opet je moja krivica, ali sa druge strane podvlačim i stojim iza toga da u malim sredinama ako se baviš ovim poslom a nisi član vladajuće partije ili koalicije – teško opstaješ“ – ističe Pavlović.
Komentarišući stanje u Opštini Vladičin Han i mediju čija je osnivačica, Pavlović kaže da je po dobijanju bespovratnih sredstava za pokretanje medija Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) – poreze i doprinose neretko „plaćala iz svog džepa“.
Pavlović svedoči da „prolazak“ lokalnih medija na republičkim konkursima komplikuju tržišni uslovi, kao i konkurencija ističući da je upravo iz tog razloga značajno da mediji putem konkursnog sufinansiranja budu podržani od lokalnih samouprava. Međutim, podrška koju lokalni mediji očekuju, kako dodaje, zavisi od ličnog izbora vlasti koja favorizuje podobne.
Kada je reč o komercijalnom finansiranju, medijima u Vladičinom Hanu, kao i većini lokalnih medija – ne preostaje mnogo izbora jer lokalnim proizvođačima reklama ili “nije potrebna” ili prostor za oglašavanje traže izvan sredine u kojoj posluju.
„Ista je situacija bila i dok je privreda bila u sklopu društvenog kapitala, ista je i sada kada je u rukama privatnika. Znači reklamu će vam platiti možda neko ko trenutno ulazi u neki posao – to je kratkog roka i eventualno ljudi koji smatraju da su društvu potrebni nezavisni mediji.“
Dotaknuvši se iskustava kao medijske radnice kaže da „u ovoj profesiji nikada nije bilo lako zaraditi“ i da je sa stalnim poslom u lokalnom radiju, uporedo radila i honorarno gotovo dve decenije.
Ipak, „ovo vreme“ ocenjuje kao „najteže“, makar za one medije koji se trude da objektivno izveštavaju. Tako priznaje da često ne uspeva da obezbedi sagovornike kako bi objektivno izveštavala te da je komunikacija sa „odgovornima“ često svedena na pisana obraćanja i pozivanje na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
„Čak i kada su u pitanju neke pozitivne teme – ljudi se prosto plaše da se nađu na stranicama Vesnika. Smatram da slobode izveštavanja nema. U odnosu na taj neki raniji period, iako je oduvek bilo ljudi koji su zvali i pitali šta si ti to pisala, nikada nije bilo toliko neslobode kao sada“ – objašnjava Pavlović.
Iako na rubu opstanka – ljubav prema novinarskom peru i istraživački instikt i dalje opstaju u Pčinjskom okrugu o čemu najbolje svedoči primer Pavlović koja je o osnivanju sopstvenog medijskog biznisa počela da razmišlja nakon što je ostala bez posla.
„Posle nekog vremena vam dosadi da radite za smešne honorare par meseci u godini za nekog drugog, a da preostalih šest meseci radite gratis da biste dobili onih 6 meseci da vas neko nešto plaća. A drugo, ja sam ostala bez posla u godinama kada niste rado viđeni kod poslodavca, pogotovo privatnog, i da se pritom ničim sem pisanjem niste bavili, više niste u godinama kada fizički možete da izdržite svakojake poslove” – svedoči Pavlović.
Opstanak zaposlenih u medijima u Pčinjskom okrugu nije određen njihovim standardom i položajem već isključivo ličnim entuzijazmom koji pokreće „podrška porodice“ i „par ljudi koji su tu da pruže profesionalnu pomoć“, pokazuje iskustvo naših koleginica i kolega.
Izvor: Slobodna reč
