Kada je 2015. godine, nakon usvajanja seta medijskih zakona, tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović govorio o stubovima projektnog sufinansiranja – javnom interesu i strogoj kontroli trošenja novca – očekivanja su bila visoka. U teoriji, sistem je trebalo da obezbedi da javni novac ide najkvalitetnijim projektima medija, pre svega istraživačkim, dok bi kontrolni mehanizmi garantovali zakonitost i svrsishodnost trošenja.
Deset godina kasnije realnost u Bečeju i Srbiji pokazuju gotovo potpunu inverziju tih principa. Kontrola jeste uspostavljena, ali ne nad zakonitošću trošenja budžetskog novca, već nad političkom i interesnom podobnošću korisnika. Projektno sufinansiranje medija transformisalo se u mehanizam raspodele budžetskih sredstava lojalnim akterima i sistemsko gušenje onih koji insistiraju na profesionalnim standardima – to gušenje postalo je najagresivnije 2024. i 2025. godine.
Bečejski „Pavlovljev refleks“
Opština Bečej je tokom protekle decenije usavršila sistem (kontrolisanog) sufinansiranja medijskih projekata. Razvila je model koji formalno prati zakonski okvir, ali u praksi funkcioniše po drugačijoj logici. Njegov ključni segment jeste kontrola komisija koje, uslovno rečeno, odlučuju o raspodeli sredstava. Mehanizam je podešen tako da o javnom novcu odlučuju osobe koje „razumeju potrebe“ lokalne vlasti i „prijateljski“ nastrojenih medija.
Projektima kritičkih medija, koji su pokušavali da balansiraju između etike i opstanka, dodeljivani su „utešni“ iznosi – iz godine u godinu sve manji – kako bi se predupredila pobuna.
Do lokalnih izbora 2024. godine, kada su brojne lokalne samouprave pokazale zube profesionalnim medijima tako što su svega 10 odsto medijskog budžeta usmerile na konkurse, a čak 90 odsto raspodelile putem vankonkursnih davanja, već je bio stvoren svojevrsni medijski „Pavlovljev refleks“. Nije došlo do zajedničke pobune onolikog broja lokalnih profesionalnih medija koliko ih je do tada opstalo.
Godinu dana kasnije, kada su ti „zubi“ počeli da ujedaju, umesto zajedničkog otpora nastupila je tišina većine lokalnih medija, stvaranje paralelne realnosti i ignorisanje stvarnosti. Između te dve godine dogodili su se i pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i masovni protesti građana, ali ne i politička odgovornost. Ovu godinu dočekali smo u atmosferi javnih i nedvosmislenih pokušaja ućutkivanja medija svim, pa i nedozvoljenim sredstvima.
Podaci o deceniji konkursnog sufinansiranja u Bečeju pokazuju da lokalna vlast favorizuje „prijateljske“ medije, ali i da izostaje kontrola realizacije projekata – iako se u izveštajima medija mogu uočiti ozbiljne nepravilnosti.
Bez kontrole
Izostaje kontrola realizacije projekata. Tako je većina medija prilikom izveštavanja o realizaciji projekta praktikovala da ne dostavlja popis realizovanih medijskih priloga (mada se to traži u formularu za izveštavanje), uz napomenu da je sve ištampano ili dostavljeno na CD-u opštini, te je teško ili nemoguće obaviti monitoring, jer brojne, navodno proizvedene priloge, danas je nemoguće naći.
Jedan od najdrastičnijih primera izveštavanja o trošenju javnog novca dolazi od TV Bečej.
Pored tehničke neurednosti – reči u izveštaju su često spojene, što ga čini gotovo nečitljivim – dokumentacija otkriva niz krupnih nepravilnosti:
Finansijske kontradiktornosti: Iako je mediju dodeljeno 1,5 miliona dinara, izveštaj je kontradiktoran, na jednom mestu se navodi ugovoreni iznos od 1,5 miliona, dok se na drugom pominje cifra od 2,1 milion dinara, koliko se na kraju i pravda.
Neslaganje u broju proizvedenog sadržaja: Dok narativni izveštaj pominje 60 proizvedenih emisija, među njima „serijale“ vesti, bečejska događanja itd, finansijski izveštaj beleži samo 50.
Hronološki apsurd: Iako je ugovorom precizirano da projekat traje od 1. do 31. decembra 2017. godine (nakon konkursa raspisanog u oktobru), u narativnom i finansijskom izveštaju se navodi da je realizacija projekta počela 1. marta i okončana je 31. decembra. TV Bečej izveštava o troškovima nastalim pre potpisivanja ugovora, pa se javni novac pravda delom zarada učesnika u projektu od marta do decembra.
Matrica burazerskog finansiranja (2015)
Prva godina konkursnog sufinansiranja u Bečeju postavila je obrazac. Već tada su uočeni sukobi interesa članova komisije, kao i finansiranje redovne produkcije umesto projekata od javnog interesa.
Od ukupno 4 miliona dinara čak 2,6 miliona dodeljeno je agenciji Cross Media Consulting za projekat „Medijski centar Bečej – udruženi lokalni elektronski mediji Bečeja“ koji je okupio TV Bečej, portal MojBečej, Radio Active d.o.o. Bečej i internet portal Radioactive.rs.
Mozaiku d.o.o. Bečej (Bečejski mozaik) odobreno je 980.000 dinara – 800.000 dinara za projekat podnet za opšti konkurs i 180.000 dinara za projekat podnet za informisanje osoba sa invaliditetom – a Mediumu d.o.o. Bečej (Bečejski dani) 375.000 dinara.
O raspodeli novca odlučivala je tročlana komisija: Maja Rakovic, predsednica udruženja „RAB Srbija“ (na predlog ovog udruženja), Slobodan Krajinović, glavni urednik radija i portala 021 (na predlog udruženja Lokal pres i ANEM) i Nevena Subotić, novinarka i PR opštine Novi Bečej i manifestacije Velikogospojinskih dana.
„Navedena lica su nezavisni stručnjaci za medije i medijski radnici i nisu u sukobu interesa niti obavljaju javnu funkciju, pa je Predsednik opštine, na osnovu člana 24. stav 3. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 19. Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, doneo odluku o njihovom imenovanju“, pisalo je u dokumentaciji o izboru komisije.
Tako je ignorisana činjenica da je članica komisije bila PR manifestacije Velikogospojinskih dana i opštine Novi Bečej – organa javne vlasti.
Ignorisano je i to da je predsednica Udruženja radio-stanica Srbije (RAB) imala priliku da odlučuje o projektu „udruženih medija“ čiji je deo bio i Radio Active i internet portal Radioactive.rs, a taj radio jedan je od osnivača RAB-a.
Za komisiju nije predstavljao problem što jedan od „udruženih medija“ u vreme raspisivanja konkursa nije bio registrovan – konkurs je raspisan 12. marta, a bečejski ogranak VTV ComNet d.o.o. Subotica (TV Bečej) registrovan je 16. marta.
Medijska komisija je, inače, smanjila budžet projekta u delu koji se odnosi na snimanje i postavljanje sednica Skupštine opštine Bečej na portal MojBečej uz obrazloženje da su sednice lokalnog parlamenta „otvorene za javnost i njih mogu snimati i prenositi svi zainteresovani mediji“. Paradoksalno, 2025. godine opština će za snimanje sednica jednom preduzetniku platiti 600.000 dinara (sednice prenosi portal Moj Bečej).
Mreža bez pokrića
Sam projekat „medijskog centra“ brojna pitanja ostavio je bez odgovora. Cilj o 100% informativnoj pokrivenosti građana nije bio potkrepljen merljivim podacima, niti je jasno objašnjeno kako je realizovan.
Finansijski izveštaj je dodatno komplikovao sliku – planirani honorari nisu isplaćivani kako je predviđeno, 1,2 miliona trebalo je da bude potrošeno na novinarske honorare, ali umesto toga u izveštaju o realizaciji projekta navedeno je da je Bečejskom udruženju mladih (osnivač portala Moj Bečej) po ugovoru plaćeno 800.000 dinara, a ostalima su isplate obavljane na osnovu faktura, tako je VTV-u (osnivač TV Bečej) plaćeno 100.000 dinara, Dnevniku (mada nije naveden kao članica mreže) 100.000 dinara, MTM sportu 100.000 dinara, agenciji Web art 18.000 dinara a FDC Trade dobio je 86.600 dinara. U izveštaju se navodilo da su na osnovu autorskog ugovora plaćeni bruto honorari za veb admin/tonce/montažera 957.170 dinara i za administratora/koordinatora projekta 499.500 dinara.
Pravdanje 2,6 miliona dinara za projekat „Medijski centar Bečej – udruženi lokalni elektronski mediji Bečeja“
Iako je projektom predviđena obimna produkcija sadržaja, izveštaj govori o znatno manjem broju sadržaja.
Nije sasvim jasno šta je zaista proizvedeno, jer dostupni sadržaji nisu bili označeni kao sufinansirani javnim sredstvima, a među njima su se nalazile i servisne informacije, što ukazuje da je zapravo finansiran redovan rad medija, a ne projektno novinarstvo.
Kontrolisani pluralizam (2016-2023)
Nakon raspada „medijskog centra“, mediji nastupaju pojedinačno, ali raspodela sredstava pokazuje stabilnu hijerarhiju.
Dominira TV Bečej, čiji rast finansiranja postaje eksponencijalan – od 1,2 miliona 2016. do 3,5 miliona 2022. i 2023. godine. Ostali lokalni mediji – Moj Bečej, Bečejski mozaik, Bečejski dani, Webinfo i Radio Active – dobijaju stabilne, ali višestruko manje iznose, čime se održava privid pluralizma.
Iako su formalni kriterijumi uključivali inovativnost i istraživački pristup, u praksi su finansirani i svakodnevni sadržaji, servisne informacije i promotivni materijali.
Apsolutni pobednik sa četvrt miliona evra
Ukupni iznosi dodeljeni medijima u periodu 2015-2025. pokazuju jasnu disproporciju. TV Bečej je daleko ispred svih, a kada se uključe i vankonkursni ugovori, dolazi se do ukupnog prihoda od preko 26 miliona dinara.
Drugi mediji iz Bečeja su takođe dobijali sredstva van konkursa, ali u znatno manjim iznosima, maksimalno do 600.000 dinara.
Ukupni iznosi na medijskim konkursima u prethodnoj deceniji:
TV Bečej: 17.450.000 dinara (149.145 evra po kursu od 117 dinara/evro)
Moj Bečej: 10.260.000 dinara (87.692 evra)
Bečejski mozaik: 9.420.000 dinara (80.512 evra)
Bečejski dani: 5.615.000 dinara (47.991 evro)
Webinfo (od 2017. godine): 2.910.000 dinara (24.871 evro)
Radio Active 2.610.000 dinara (22.307 evra).
U slučaju TV Bečej na 17,4 miliona dobijenih na konkursima treba dodati i 8,8 miliona dinara po ugovorima izuzetih od primene Zakona o javnim nabavkama 2024. i 2025. godine, a onda još nismo računali zakup studija i kancelarija u opštinskom sportskom centru za svega oko 100 evra mesečno i još nekoliko manjih vankonkursnih ugovora – a to znači da je TV Bečej počevši od 2016. zaključno sa 2025. godinom prihodovao ukupno oko 26,2 miliona dinara (224.358 evra).
Napomena: Kod onih medija koji su 2015. činili udružene medije, nismo mogli da izračunamo koliko je ko dobio od 2,6 miliona dinara – jer ne raspolažemo izvodima o tome – te nijednom nismo uračunali 2,6 miliona dinara.
2017: Ogledni primer (zlo)upotrebe
Godina 2017. ogoljava mehanizam, a ta godina je jedina u kojoj su u Bečeju raspisana dva medijska konkursa.
Na prvom konkursu lokalnoj, a i široj javnosti nepoznata firma Brif media net d.o.o. (brif.rs) iz Novog Sada dobija najveći iznos: milion dinara. Dalji tok događaja pokazuje obrazac: novac se preusmerava ka organizaciji povezanoj sa članom komisije, produkcija je minimalna i delovi su dokazivo „ukradeni“.
Članovi medijske komisije bili su Vladimir Jovanović, na predlog Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija, Katarina Filipović, na predlog RAB Srbija i samostalno prijavljeni Marko Ivanić. Svi su izjavili da nisu u sukobu interesa.
U biografiji Marka Ivanića, između ostalog, navodilo se da je od 2011. godine urednik informativnog programa Novosadska TV.
O članu komisije Vladimiru Jovanoviću, uprkos tome što iz lokalne samouprave redakciji Bečejskog mozaika u to vreme nije dostavljena njegova biografija, pre kraja godine znalo se mnogo.
Po pisanju Cenzolovke (autor: Denis Kolundžija) 27. decembra 2017. godine, u tekstu „Pozovi V. radi deobe novca za medije“, navedeno je da je Jovanović rekorder za 2017. godinu „po broju komisija (16) u vojvođanskim gradovima u kojima se odlučivalo o novcu za medijske projekte, istovremeno je za svoju firmu inkasirao osam miliona. Komisije u kojima je on bio dodelile su portalu Srbija danas, suvlasniku Novosadske televizije, u kojoj je bio zaposlen, blizu šest miliona dinara, a samoj NT još milion dinara“.
Nakon završetka budžetske godine, redakcija Bečejskog mozaika zatražila je Brifov izveštaj o realizaciji projekta. U dokumentaciji se, začudo, pojavljuje i član komisije Vladimir Jovanović, ali i Novosadska TV, jer je Brif projekat realizovao uz malu pomoć prijatelja.
Po dokumentaciji, najveći deo od milion dinara otišao je Razvojnom centru COMNET i Novosadskoj TV. Direktorka Brifa Milica Eror u septembru 2017. zaključila je ugovor o poslovnoj saradnji sa Razvojnim centrom COMNET koga je zastupao predsednik udruženja, čije ime nam je poznato iz medijske komisije, Vladimir Jovanović. COMNET je po ugovoru trebalo da za 405.000 dinara tokom tri meseca (oktobar-decembar) za potrebe realizacije Brifovog projekta pruži usluge snimanja video materijala i montaže. Eror je za potrebe realizacije istog projekta u junu 2017. zaključila ugovor o poslovnoj saradnji i sa direktorkom Novosadske TV Emilijom Marić. I Novosadska TV je trebalo da za 405.000 dinara tokom tri meseca (jul-septembar) pruži usluge snimanja video materijala i montaže.
Ugovor o poslovnoj saradnji Brifa i Razvojnog centra COMNET
Redakciji Bečejskog mozaika iz lokalne samouprave u odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije dostavljen nijedan video materijal, samo fotokopije tekstova sa portala brif.rs – 24 sadržaja od po nekoliko redova.
Izvor:Bečejski mozaik
