Nezavisno udruženje novinara Srbije podseća da se pre 27 godina dogodio jedan od najtežih zločina nad medijskim radnicima u Evropi – bombardovanje zgrade Radio-televizije Srbije, u kojem je ubijeno 16 zaposlenih.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, u 2 časa i 6 minuta, tokom emitovanja vesti, projektil NATO snaga pogodio je zgradu RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. U tom napadu živote su izgubili: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.
NUNS podseća da smo i ove noći, kao i svake godine, obeležili godišnjicu njihove pogibije polaganjem venaca i odavanjem pošte ispred spomenika „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku.
Napad na RTS bio je zločin. Činjenica da je ova medijska kuća bila korišćena kao sredstvo propagande tadašnjeg režima ne može biti opravdanje za njeno bombardovanje, niti za ubistvo civila koji su se nalazili na svom radnom mestu. Međunarodne novinarske organizacije, uključujući Međunarodnu federaciju novinara i Reportere bez granica, odmah su osudile ovaj napad, upozoravajući da predstavlja opasan presedan koji otvara prostor za legitimaciju napada na medije u budućim sukobima.
Istovremeno, odgovornost za stradanje radnika RTS-a nikada nije u potpunosti rasvetljena. Iako je tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen jer nije preduzeo mere zaštite i evakuacije zaposlenih, ostaje otvoreno pitanje odgovornosti drugih nadležnih institucija i pojedinaca koji su znali da je NATO zgradu RTS-a stavio na listu legitimnih meta i najavio bombardovanje, zaposleni u državnoj televiziji nisu evakuisani već su svesno žrtvovani, a njihova pogibija zloupotrebljena u propagandne svrhe tadašnjeg režima.Takođe, nikada nije utvrđeno ko je u NATO strukturi doneo odluku da se gađa objekat za koji je bilo poznato da u njemu rade civili.
Podsećamo da je istraga o mogućim naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS-a prekinuta i da do danas nije obnovljena. NUNS ponovo zahteva da se ta istraga nastavi i da se utvrdi puni lanac odgovornosti, kako domaćih, tako i međunarodnih aktera.
Nažalost, bombardovanje RTS-a nije ostalo izolovan slučaj. Slični napadi na medijske kuće i novinare nastavljeni su i u godinama i decenijama koje su usledile, uključujući i poslednju deceniju, u različitim delovima sveta, od Bliskog istoka do Ukrajine. U tim napadima uništavane su redakcije i medijska infrastruktura, a živote su gubili novinari i medijski radnici. Ovakvi događaji potvrđuju da opasni presedan uspostavljen krajem prošlog veka nije prevaziđen, već da i dalje postoji ozbiljan rizik da mediji budu tretirani kao legitimne mete, što predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava i direktan udar na slobodu informisanja.
NUNS izražava duboko poštovanje prema stradalim kolegama i solidarnost sa njihovim porodicama. Njihova smrt ostaje trajni podsetnik na cenu koju medijski radnici mogu platiti u vremenima sukoba, ali i na obavezu društva da obezbedi istinu i pravdu.
Neka im je večna slava.
Beograd,
23.04.2026.
