Medijska scena u Srbiji je prilično „rasparčana“, neslobodna i u jako je u nezavidnom položaju zato što postoji izuzetno velika polarizacija koja se sa slike društva preslikala i na tu medijsku sliku, izjavila je u intervjuu za FoNet redovna profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu Aleksandra Krstić.
Aleksandra Krstić je u serijalu Kiosk rekla da su izraženi pritisci na novinare, medije i profesionalno novinarstvo doprineli da se sve manje ljudi bavi tim poslom i da se opredeljuje za takvu karijeru.
Ona je ukazala i da su se pritisci u toku aktuelne vlasti podelili u dva koloseka – na profesionalne novinare i kritičke medije, dok je druge strane i „nečujni“ pritisak na podobne medije zato što vlast pokušava da ih prisvoji, čime onda nisu u mogućnosti da profesionalno obavljaju svoj posao.
Aleksandra Krstić je ukazala da je vlast dovela do toga da su novinari različitih medija pretvoreni u neprijatelje, da je napravljen takav ambijent gde pre svega dominira nepoverenje među kolegama, ali i jedna vrsta netrpeljivosti.
Komentarišući da pritisci na novinare postoje i u drugim zemljama, ali da za to postoje mehanizmi zaštite, Aleksandra Krstić je rekla da su u Srbiji institucije uništene i da postoje samo novinarska udruženja koja bi reagovala.
„Imamo tužilaštvo, ali vidite da se tužilaštva ne oglašavaju niti procesuiraju različite stvari koje se ovde događaju u našem novinarskom ambijentu, a to je da procesuiraju različite prijave, napade, a i druge vrste pritisaka na medije“, kazala je Aleksandra Krstić.
Ona je istakla i da je u poslednje vreme uočena tendencija „nabujalog klijanja“ medija po lokalu koje kupuju biznismeni bliski vlasti da bi mogli da vode jednu usmerenu kampanju i time kontrolišu one delove tržišta koji su bili bez neke informative.
Govoreći o svojoj knjizi „Rat protiv novinara“ čija je promocija zakazana utorak, 5. maj, Aleksandra Krstić je rekla da knjiga pokušava da obuhvati antimedijski sentiment koji postoji na globalnom nivou, ne samo u Srbiji.
„Pokušala sam da predstavim poslednjih 25-30 godina novinarstva i medija u Srbiji u onom smislu koji pokriva tu vrstu neprijateljstva različitih režima i političara prema medijima i novinarima, ali i načina na koji se srpska medijska scena povremeno zarobljavala da bi sada došlo te neke možemo da kažemo i medijske kolonizacije“, objasnila je ona.
U knjizi je obradila, kako dodaje, vrstu antimedijskog sentimenta koji postoji od Amerike do Kine, pitanje digitalne mržnje, digitalnog autoritarizma, nadgledanja nad radom novinara, pitanje upodobljavanja medija nekim sopstvenim funkcijama.
Izvor: N1
