Kongres Međunarodne federacije novinara (IFJ), održan povodom stogodišnjice te organizacije, doneo je istorijsku odluku: po prvi put na čelo Federacije izabrana je žena iz Latinske Amerike i Kariba. Zulijana Lainez, peruanska novinarka i predsednica Nacionalnog udruženja novinara Perua (ANP), postala je nova predsednica IFJ-a. Kako kaže, dolazak iz regiona u kojem ljudi dobro znaju šta znače borba i otpor za nju predstavlja prednost, a ne prepreku.
Postali ste prva predsednica IFJ-a iz Latinske Amerike. Šta vas je motivisalo da se kandidujete?
Veliki je izazov za nekoga ko dolazi sa Globalnog juga da vodi jednu međunarodnu organizaciju. U IFJ-u sam već dugo. Moj prvi kongres bio je 2007. godine u Moskvi. Od tada sam prošla gotovo sve nivoe angažmana — od zamenice člana Izvršnog odbora, preko predstavnice za region Latinske Amerike, do potpredsednice Federacije.
Verujem da neko iz Latinske Amerike u ovakvoj ulozi ima i određenu prednost. Dolazimo iz sredina u kojima smo navikli da se borimo u veoma teškim okolnostima i da branimo prava kolega u složenim političkim i društvenim kontekstima. Zato ovaj izazov za mene jeste veliki, ali i prirodan nastavak puta kojim idem godinama.
Koji će biti vaši prioriteti u narednim godinama na čelu IFJ-a?
Prvi prioritet je jedinstvo. Naši neprijatelji su van Federacije, a ne unutar nje. To su vlade koje smanjuju sredstva za javne medijske servise. To su vlasnici privatnih medija koji, koristeći veštačku inteligenciju, ukidaju radna mesta. Ali nijednu od tih borbi ne možemo voditi uspešno ako nismo ujedinjeni.
Novoizabrani Izvršni odbor biće otvoren za dijalog sa svim regionima — Okeanijom, Afrikom, Azijom, Evropom i Latinskom Amerikom. Istovremeno, jedan od ključnih spoljnopolitičkih i profesionalnih prioriteta biće borba protiv ubistava novinara i protiv nekažnjivosti za te zločine. Danas se novinari ubijaju u Gazi, Sudanu, Meksiku i na drugim mestima. To je pitanje na kojem IFJ mora snažno da insistira.
Druga velika tema je veštačka inteligencija. Na Kongresu je podneto više rezolucija koje se odnose na AI, a rasprave će obuhvatiti pitanja intelektualne svojine, autorskih prava, uslova rada i same novinarske profesije. Jedan od mojih glavnih ciljeva jeste da ne postoji nijedno mesto u svetu gde se govori o novinarstvu, a da IFJ nije prisutan u toj raspravi.
Kako planirate da vodite Federaciju u trenutku kada se suočava sa finansijskim problemima, uključujući smanjenje članarina usled odlaska devet evropskih sindikata?
Kada govorim o jedinstvu, mislim i na vrlo konkretan cilj — povratak onih koji su otišli. Njihov odlazak se oseća ne samo kroz članarine, već i kroz slabljenje međunarodnog sindikalnog jedinstva. Ne verujem da će takva situacija trajati pune tri godine. Naš cilj je da pošaljemo jasne signale i otvorimo prostor za rešavanje problema u narednih šest do dvanaest meseci.
Jedan od izazova biće i međunarodna solidarnost. Devet evropskih sindikata napustilo je IFJ u poslednje dve godine, dok su pojedine afričke članice izrazile nezadovoljstvo svojom zastupljenošću. Kako odgovoriti na te podele?
Tokom predstavljanja kandidatura neko je rekao nešto veoma važno: da smo prethodne večeri svi bili u istom čamcu, zajedno proveli vreme i zajedno razmišljali. To je, zapravo, suština onoga što moramo da obnovimo u našim nacionalnim, regionalnim i međunarodnim sindikatima — svest o onome što nas povezuje.
U okviru IFJ-a povezuju nas principi i vrednosti novinarstva, kao i zajednička istorija. Potrebna je širina, strpljenje i spremnost na dijalog kako bismo razumeli šta nas spaja i kako da zajedno vodimo globalnu borbu za prava novinara. Voditi organizaciju nikada nije lako — to znam i kao predsednica Nacionalnog udruženja novinara Perua. Potrebno je mnogo razgovora i kompromisa. Ali kada jasno definišemo zajednički cilj, verujem da možemo napred. I uverena sam da ćemo uspeti.
Razgovor vodili Thomas Assioui i Clémence Bessé
