Države članice EU moraju pokazati političko liderstvo i pridružiti se pozivima za suspenziju sredstava EU namenjenih Srbiji, kako bi se sprečilo da spirala nasilja nad novinarima preraste u smrtonosne napade, saopštilo je u petak 10 organizacija za zaštitu medija i slobode štampe u nizu pisama upućenih grupi ministara za evropska pitanja širom Evrope.
Organizacije ukazuju na šokantne brojke fizičkih, pravnih i onlajn napada na novinare, zabeleženih na međunarodnim platformama za praćenje od novembra 2024. godine, što predstavlja nivo kontinuiranog nasilja nad medijima koji je redak u bilo kojoj državi članici EU ili zemlji kandidatu. Od izbijanja protesta širom zemlje u novembru 2024. godine i oštre reakcije države, naše organizacije sprovele su više misija u Beogradu, tokom kojih su konstatovale da se situacija i dalje ubrzano pogoršava.
Organizacije dalje upozoravaju da su Vlada Srbije i visoki politički zvaničnici bili, i ostaju, jedan od ključnih pokretača ovog značajnog porasta napada, kao i šireg pada medijskih sloboda. One ukazuju na omogućavajuće okruženje stvoreno javnim blaćenjem novinara od strane visokih javnih funkcionera iz vladajuće stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nasiljem policijskih službenika nad novinarima, kao i gotovo potpunim izostankom intervencije i procesuiranja tokom i nakon napada na novinare. Iako vlasti potvrđuju da su fizički napadi na novinare porasli za 367 odsto u 2025. godini, u tom periodu izrečene su samo tri osuđujuće presude.
Etiketiranje novinara dehumanizujućim i zapaljivim izrazima kao što su „insekti“, „neljudi“, „teroristi“ i „izdajnici“ od strane političkih aktera pretočilo se u podsticanje mržnje u društvu prema pojedinim novinarima. Kampanja blaćenja iz marta 2026. godine, emitovana na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, targetirala je više od 45 novinara kao „neprijatelje države“, neosnovano ih optužujući za izdaju zemlje i eksplicitno se pozivajući na ranija ubistva novinara u Srbiji. U kombinaciji sa rastućim brojem fizičkih napada, nedostatkom zaštite i nespremnošću države da počinioce pozove na odgovornost, organizacije navode da uočavaju sve elemente za koje je poznato da dodatno podstiču nasilje nad medijima i upozoravaju da bi to uskoro moglo dovesti do teških, pa čak i smrtonosnih napada na predstavnike medija ukoliko se hitno ne preduzmu konkretne mere.
U pismu se ministri za evropska pitanja, koji su se ovog vikenda okupili na neformalnom sastanku u Briselu, pozivaju da podrže zahtev za suspenziju sredstava EU namenjenih Srbiji, kako je predložila evropska komesarka Kos, koja predlaže obustavu sredstava EU kao odgovor na kontinuirano demokratsko nazadovanje i bliske veze Vlade Srbije sa Rusijom. Od ministara je zatraženo da brzo i javno pozovu vlasti u Srbiji da preduzmu mere protiv opasne klime nasilja i represije prema novinarima.
U pismima se takođe pozivaju države članice EU da zahtevaju od vlasti u Srbiji da preduzmu mere protiv opasne klime nasilja i represije prema novinarima. To uključuje: hitno zaustavljanje otvorenih napada na novinare i kampanja blaćenja; efikasno rešavanje nekažnjivosti za sva krivična dela protiv novinara; reformu organa za sprovođenje zakona, uključujući unapređenje zaštite novinara na protestima i okončanje proizvoljnog nadzora; kao i uspostavljanje smislenih i delotvornih institucionalnih i pravnih mera za bolju zaštitu novinara, uključujući i rešavanje problema strateških tužbi protiv učešća javnosti — SLAPP tužbi.
Potpisnici:
Free Press Unlimited (FPU)
ARTICLE 19
Europe Association of European Journalists (AEJ)
Committee to Protect Journalists (CPJ)
European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
European Federation of Journalists (EFJ)
Index on Censorship International Press Institute (IPI)
Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT)
Reporters Without Borders (RSF)
