„Na
taj način će se održati status kvo. To, po nama, znači da će manjinski nacionalni
saveti moći da upravljaju ovim medijima sa velikim ovlašćenjima, a sa malo ili
nimalo odgovornosti“, navodi se u pismu.
Mađarski
intelektualci su ocenili da su događaji na medijskoj sceni, na jezicima
nacionalnih manjina, ukazali na to da nacionalni saveti drže monopol nad ovim
medijima i da oni u velikom broju slučajeva predstavljaju tek glasilo
manjinskih političkih partija ili elita.
„To
znači da je zagarantovana sloboda informisanja ugrožena, a da urednici i
novinari bivaju smenjeni ako profesionalno obavljaju svoj posao i ako ne
pristaju na politički patronat“, navodi se u pismu.
Ocenjuje
se da „u ovom trenutku“ manjinski nacionalni saveti treba da ostanu
osnivači manjinskih medija, jer bi svako drugo rešenje dovelo u pitanje
opstanak ovih listova, ali se dodaje da bi se u medijskoj strategiji moralo
razraditi rešenje koje bi garantovalo da se uticaj elita na uređivačku politiku
svede na najmanju moguću meru ili da se u potpunosti otkloni.
Intelektualci
su ocenili da se garancije uređivačke autonomnosti i nezavisnosti ovih listova
moraju pronaći kako u strategiji, tako i u izmenjenom Zakonu o nacionalnim
savetima.
Predložili
su da u upravnim odborima ovih listova, pored predstavnika nacionalnih saveta,
treba da sede i predstavnici redakcija i nevladinih organizacija, dok glavni
urednici ne bi mogli biti imenovani ili smenjivani bez saglasnosti redakcije.
Pismo
su potpisali Laslo Vegel, Žužana Serenčeš, Alpar Lošonc, Antal Bozoki, Laslo
Gerold, Eva Karkai Vaš, Bela Garai, Deže Ereg i Čaba Presburger.
