U
otvorenom pismu koje su uputili Predragu Markoviću, ministru kulture,
informisanja i informacionog društva, devet mađarskih intelektualaca uz ovaj
zahtev, ukazalo je na to da će, prema njihovim saznanjima, nacrt medijske
strategije, koji tek treba da bude predstavljen javnosti, zadržati isto rešenje
za medije na jezicima nacionalnih manjina koje je važilo i do sada. „To, po
nama, znači da će manjinski nacionalni saveti moći da upravljaju ovim medijima
sa velikim ovlašćenjima, a sa malo ili nimalo odgovornosti”, navodi se u pismu.
Oni su upozorili da su događaji na medijskoj sceni pokazali da nacionalni
saveti drže monopol nad medijima, da su oni postali glasilo manjinskih
političkih partija ili elita, da je sloboda informisanja ugrožena, a da se
novinari i urednici koji profesionalno obavljaju svoj posao „smenjuju ukoliko
ne pristaju na politički patronat”. U pismu je ponuđeno nekoliko rešenja za koja
su potpisnici smatrali da bi trebalo da budu razrađena u medijskoj strategiji,
tačnije u nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici
Srbiji do 2016. godine, kako je njen pun naziv. Traži se da se važne odluke
donose uz učešće redakcije i da javnost kroz izveštaje bude periodično
obaveštavana o radu medija. Novinar i medijski analitičar, Žužana Serenčeš,
jedna od potpisanih ispod ovog pisma, podseća da je pre sedam godina Skupština
Vojvodine prenela osnivačka prava na nacionalne savete nacionalnih manjina, a
da je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina dao ovim telima velika
prava u vezi sa radom štampanih medija, ali da njihove odgovornosti nisu
precizirane.
–
Zakon o nacionalnim savetima nije razradio odnos nacionalnih saveta i medija.
Nacionalni saveti, takođe, mogu da donose odluke u vezi sa uređivačkom
politikom medija, biraju glavnog urednika, a pri tom se ne poštuje ono na šta
ih obavezuje Zakon o informisanju: da uređivačka politika bude slobodna i
nezavisna – ističe Serenčeš.
Upravni
odbori moraju biti tripartitni, odnosno njihovi članovi, osim predstavnika
nacionalnog saveta, trebalo bi da budu i članovi redakcije i predstavnici
nevladinog sektora. „Smatramo da bi glavni urednici morali da budu imenovani
ili smenjivani isključivo uz obavezujući pristanak redakcije. Osim toga, bilo
bi neophodno da sva rešenja u organizacionoj strukturi koja mogu da utiču na
uređivačku politiku medija ne smeju biti donesena suprotno volji redakcije”,
navodi se u pismu.
Žužana
Serenčeš je podsetila da se novac za medije na jezicima nacionalnih manjina
izdvaja iz budžeta nacionalnog saveta, koji, opet, sredstva, dobija od države.
–
To je, dakle, novac poreskih obveznika, svi građani plaćaju rad medija na
jezicima nacionalnih manjina, a političke elite u nacionalnim savetima se
ponašaju kao da je to njihova prćija – napominje Serenčeš.
Autor:
J. Čalija
