Nakon posete Srbiji od 18. do 21. maja 2026. godine, komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti izdao je sledeću izjavu na kraju posete, koju treba posmatrati zajedno sa njegovim prethodnim intervencijama:
Poseta komesara Srbiji bila je usmerena na pitanja koja se odnose na pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu medija, pravo na mirno okupljanje, kao i zaštitu prostora za delovanje civilnog društva. Komesar izražava zahvalnost svojim sagovornicima, kao i predstavnicima Vlade Srbije u Strazburu i Beogradu koji su omogućili njegovu posetu. Komesar smatra da se situacija pogoršala od njegove prethodne posete u aprilu 2025. godine.
Sloboda izražavanja i sloboda medija
Komesar je čuo dosledne izveštaje o porastu nasilja, zastrašivanja i uznemiravanja novinara i aktera civilnog društva koji izražavaju kritiku vladinih politika. U kontekstu dominacije vlasti nad medijskim sektorom i nepostojanja funkcionalnog medijskog regulatora, prostor za drugačije mišljenje se ubrzano sužava, što podriva političku debatu i ostvarivanje prava na pristup različitim izvorima informisanja. Ovo je posebno problematično u aktuelnom predizbornom kontekstu.
Komesar je zabrinut zbog fizičkih napada i pretnji po bezbednost novinara i njihovih porodica, kao i zbog izostanka reakcije policije. Prema podacima Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Srbiji, koju čine novinarska udruženja, tužilaštvo i policija, samo pet od oko 200 dokumentovanih napada na novinare zabeleženih tokom 2024. i 2025. godine rezultiralo je pravosnažnim sudskim presudama. Medijsko okruženje dodatno je narušeno velikim brojem SLAPP tužbi, odnosno zloupotrebljenih sudskih postupaka, usmerenih protiv novinara, naročito onih koji izveštavaju o studentskim protestima i aktuelnim istragama korupcije. Komesar takođe primećuje iskrivljeno medijsko tržište u kojem se državna sredstva za medije i oglašavanje pretežno usmeravaju ka provladinim medijima.
Sloboda mirnog okupljanja
Komesar sa zabrinutošću konstatuje nasilnu reakciju vlasti na javna okupljanja i studentske demonstracije povezane sa tragedijom u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Postoje brojni izveštaji o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, kao i o hapšenjima mirnih demonstranata i ponižavajućem postupanju u pritvoru.
Takođe postoje izveštaji o tome da policija štiti neidentifikovane i često maskirane napadače na novinare i demonstrante. Zabrinjavajuće je što izgleda da potkrepljene pritužbe na neprihvatljivo ponašanje policije nisu bile istražene niti procesuirane. Pored toga, komesar ostaje zabrinut zbog toga što, uprkos dostavljanju svedočenja više od 3.000 građana, nije pokrenuta zvanična istraga o navodnom napadu zvučnim oružjem 15. marta 2025. godine.
Komesar smatra da je trenutna klima nekažnjivosti za policijske zloupotrebe narušila društveno poverenje u organe za sprovođenje zakona i druge javne vlasti.
Zaštita prostora za delovanje civilnog društva
Komesara je posebno pogodila usaglašena ocena mnogih sagovornika da se opšta situacija u pogledu prostora za delovanje civilnog društva u Srbiji naglo pogoršala od njegove prethodne posete. Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i praćenjem izbora, rutinski se u provladinim medijima, kao i od strane pojedinih visokih zvaničnika, prikazuju kao „izdajnici” ili „strani agenti”. Komesar je zabrinut zbog visokog nivoa govora mržnje usmerenog protiv civilnog društva i zbog toga što takav govor može podstaći fizičko nasilje. Takođe sa zabrinutošću primećuje da javno iskazivanje poštovanja prema žrtvama tragedije u Novom Sadu navodno može dovesti do otpuštanja iz javne službe, zastrašivanja i uznemiravanja.
Opšta zapažanja
Pad integriteta državnih institucija koje se bave ljudskim pravima mora biti zaustavljen i preokrenut. Komesar smatra važnim da preporuke Venecijanske komisije o takozvanim Mrdićevim zakonima budu u potpunosti i dosledno sprovedene, naročito u pogledu zaštite autonomije tužilaštva. Takođe ističe značaj nezavisnih institucija za ljudska prava u zaštiti ljudskih prava i sa žaljenjem se slaže sa brojnim sagovornicima koji smatraju da, u oblastima koje su bile predmet ove posete, Zaštitnik građana ne ispunjava svoj mandat.
Šire posmatrano, komesar je zabrinut zbog polarizacije u Srbiji, gde mehanizmi saradnje između civilnog društva koje se bavi ljudskim pravima i vlasti više, čini se, ne funkcionišu. On poziva vlasti da podstaknu povoljno okruženje za slobodnu debatu i učešće javnosti.
Komesar konstatuje da su velike demonstracije zakazane za subotu, 23. maja. Poziva vlasti da ih regulišu i obezbeđuju u potpunosti u skladu sa svojim obavezama u oblasti ljudskih prava. Pažljivo će pratiti situaciju.
Tokom posete, komesar se sastao sa vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Milanom Antonijevićem. Takođe je održao sastanke sa širokim krugom predstavnika civilnog društva, medija i akademske zajednice. Vlasti su otkazale zakazane sastanke sa ministrom pravde, ministrom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i sa vršiocem dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, u vezi sa čim komesar ponovo potvrđuje svoju posvećenost dijalogu.
Izvor: COE
