Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je na sednici koja je juče održana u Press centru UNS-a da su portali Kurir, Novosti, Informer, Alo, Blic, 24/7, Užice oglasna tabla i Radar prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije.
Komisija je najpre razmatrala žalbu Igora Bandovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) protiv portala Kurir, zbog dva teksta u kojima su organizacije civilnog društva optužene da koče put Srbije ka Evropskoj uniji. U žalbama je navedeno da su NVO predstavljene kao „paralelni centar moći bez odgovornosti“ i „mehanizam za obračun sa konkurencijom“, bez dokaza za takve tvrdnje.
Kurir je u odgovoru naveo da su sporni tekstovi deo serije tekstova o istraživanju BCBP-a, u kojem je, kako tvrdi redakcija, Kurir optužen da širi prorusku propagandu. Komisija je, međutim, jednoglasno ocenila da je Kurir prekršio odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja, poštovanje dostojanstva i odnos prema izvorima.
Članica Komisije Milena Vasić ocenila je da je reč o malicioznom izveštavanju kojim se rad nevladinih organizacija predstavlja kao pristrasan.
„Ovakvo izveštavanje ozbiljno narušava reputaciju i poverenje koje građani imaju u nevladine organizacije i u tom smislu mislim da je jako opasno“, kazala je Vasić.
Sanja Pavlović dodala je da se u tekstovima vidi „opasna zamena teza“, jer se „teret odgovornosti za nedostatak napretka u procesu integracija stavlja na civilno društvo“.
Targetiranje nije kritika rada javne ličnosti
Novosti, Informer, Alo i Kurir prekršili su Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornosti novinara i poštovanje dostojanstva kada su su pisali o generalnom sekretaru Evropske demokratske partije Sandru Gociju kao o „lobisti za nezavisno Kosovo koji podržava blokadere“, a nakon što je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na duel.
Alo i Novosti dodaju da su „blokaderi bliski isključivo sa ljudima koji bezrezervno podržavaju slabljenje i rasparčavanje Srbije, dok Informer piše da je Goci „šiptarski lobista“ i da je bio član jedne „neofašističke“ stranke u Italiji.
Goci, koji se žalio na pisanje ovih medija navodi da su tekstovi “zlonamerni” i da niko nije tražio njegov komentar, te da se radi o kampanji usmerenoj protiv njega.
Iz Kurira smatraju da je žalba neosnovana i pozivaju se na odredbu Zakona o javnom informisanju i medijima koja se odnose na javne funkcionere, a prema kojoj su oni dužni da trpe kritku koja se odnosi na njihov rad.
Komentarišući ovu žalbu, članica Komisije Jelena Petković ocenila je tekstove kao „planiranu propagandu, targetiranje i napad na karakter“. Ona je dodala i da, bez obzira što su pisali o javnoj ličnosti koja treba da ima veću toleranciju na kritiku u medijima, sporni tekstovi nisu imali za cilj kritiku.
„Bitno je da podvučem da je ovo zapravo napad na studentske i građanske proteste. Ovim tekstovima se poručuje da svako ko bude imao bilo kakav kontakt sa njim (Gocijem), smatraće se svim ovim“, navela je Petković.
Zdravstveni podaci nisu estradna vest
Blic.rs je prekršio Kodeks kada je objavio vest da je kompozitor narodne muzike Milutin Popović Zahar zatražio lekarsku pomoć u bolnici zbog povrede. Komisija je ocenila da novinari Blica nisu poštovali smernice koje se odnose na istinitost izveštavanja i poštovanje privatnosti.
Popović je u žalbi naveo da su, nekoliko sati nakon izlaska iz bolnice, usledili pozivi porodice i prijatelja koji su bili zabrinuti, kao i da je zbog netačnog izveštavanja pretrpeo „veliki stres, kao i javno poniženje“.
Jelka Jovanović podsetila je da informacije koje je Blic objavio predstavljaju zaštićene podatke, dok je Jelena Petković ukazala na problem izveštavanja o estradi kao rubrici u kojoj se često krši pravo na privatnost.
„Novinari koji prate estradu uopšte nemaju obzir kada krše nečije pravo na privatnost… Tebi zapravo neko čita izveštaj iz zdravstvenog kartona, odnosno, šta je njemu lekar rekao. To ne sme da se radi, a konstantno se ponavlja“, napomenula je Petković.
Ponovljeno targetiranje Verana Matića i ANEM-a
Portali Novosti, Alo, 24/7 i Užice oglasna tabla objavili su isti tekst u kojem se ponovo targetira predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić. U tekstu se Matić opisuje kao „arhitekta obojene revolucije“, dok se za članice ANEM-a tvrdi da su „danonoćno radile protiv Srbije i srpskih interesa“.
Matić je u žalbi naveo da je tekst napisan sa jasnom zlom namerom: „Izmišljotine, podlost jezika, manipulacija kontekstom su istovremena revizija i fabrikovanje mog prošlog rada, i podmukla prevara u javnosti o onome čime se danas bavim“.
Filip Švarm podsetio je da Komisija treći put raspravlja o tekstovima koji targetiraju Verana Matića.
„Ovde ne možemo ništa drugo da dodamo osim onoga što smo već ponovili toliko puta… Ovo samo dodatno pokazuje da se cilja na reviziju devedesetih“, rekao je Švarm.
Jelena Petković se složila sa ocenom Filipa Švarma i dodala da se namera za revizijom upravo vidi po tome koliko truda je uloženo u pisanje ovakvih tekstova.
„Da se sve stavi u pogrešan kontekst – to je jezivo i stvarno je opasno, ne samo za Verana, već i za članice ANEM-a. Mnogi od njih žive i rade u malim gradovima gde su prepoznatljivi i svi oni se stavljaju u opasnost“, objasnila je Petković.
Komisija je jednoglasno zaključila da su mediji prekršili Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja, odgovornost novinara i poštovanje dostojanstva.
Tačni podaci ne znače da je sumnja dokazana
Komisija je razmatrala i žalbu kompanije „Aptus“ d.o.o. protiv portala Radar, zbog teksta „I novac dele na pogrešan recept“. Kompanija je navela da se u tekstu iznose netačni i nepotpuni zaključci koji insinuiraju privilegovan položaj i nepravilnosti u javnim nabavkama, bez jasne metodologije i dokaza, kao i da redakcija nije kontaktirala „Aptus“ pre objave.
Radar je odgovorio da „Aptus“ u žalbi ne navodi nijedan konkretan netačan ili izmišljen podatak, već osporava „kontekstualizaciju“ tačnih i proverljivih informacija preuzetih iz javnih registara. Takođe navode da kompaniju nisu kontaktirali pre objave jer su radili isključivo sa javno dostupnim podacima.
Zlatko Čobović je rekao da smatra da Radar nije prekršio Kodeks.
„Svi podaci koje je Radar koristio su uzeti iz zvaničnih izvora… i zato mislim da nije bilo nužno da Radar, pre nego što je objavio tekst, zove tu firmu“, rekao je Čobović.
On se zapitao i o čemu pomenuta firma o ovom slučaju treba da se izjasni.
“O tome da li su podaci tačni?“
Olivera Milošević je ipak ukazala da Radar u tekstu nije dokazao nadnaslov u kojem stoji da su javne nabavke „sumnjive“.
„U tekstu nemamo dokaze da je u vezi sa ovom firmom nešto sumnjivo… Dužna pažnja je uložena, ali ne dovoljna da potkrepi bilo kakavu sumnju i u tom slučaju mislim da postoji, možda iz nehata, diskvaifikacija podnosioca žalbe“, obrazložila je Milošević.
Članovi Komisije su se većinski isložili sa tom ocenom i odlučili da je Radar ipak prekršio Kodeks i to poglavlja „istinitost izveštavanja“ i „odnos prema izvorima“.
Snima sednice Komisije za žalbe
