Situacija u medijima u Srbiji značajno se pogoršala tokom tekuće političke krize ove godine, ističe se u novom izveštaju Rojtersovog instituta „Digital News Report“ za 2026. godinu.
Kada je reč o poverenju u medije, ono je u konstantnom padu, te se u ovogodišnjem izveštaju navodi da svega 22 odsto građana ima poverenje u medije u Srbiji, za razliku od 37 odsto koliko taj procenat iznosi na globalnom nivou.
Prema podacima ovog istraživanja, građani Srbije među medijima najviše veruju N1 – čak 52 odsto, nakon kojeg slede Nova S sa 47 odsto, pa nedeljnik Vreme 43 odsto.
Na prvom mestu medija kojima publika ne veruje našao se ove godine Informer kome ne veruje 64 odsto ispitanika, potom Pink sa 63 odsto, pa Kurir i Hepi sa 57 odsto onih koji nemaju poverenja u njih.
Publika u Srbiji najviše se informiše putem društvenih mreža (64 odsto), pa putem informativnih, medijskih portala (57 odsto). Na televiziji se informiše 51 odsto ispitanika, putem radija 19 odsto, dok su štampani mediji na 16 odsto.
Kada je reč o tradcionalnim medijima (televizija, radio i print), istraživanje pokazuje da se publika najčešće informiše na televizijama RTS i N1, sa identičnim procentom, potom na TV Nova, u Blicu i na TV Pink.
Što se tiče onlajn medija, portal N1 je na prvom mestu po pitanju izbora za informisanje, a za njim slede portali Blic, Telegraf.rs, Nova.rs i Danas.
Posmatrajući društvene mreže, u Srbiji je najčešći izvor informisanja Fejsbuk sa 50 odsto, te YouTube sa 41 odsto, Instagram sa 40 odsto, dok se na TikToku informiše 24 odsto publike, a putem Vajbera 22 odsto.
Internet značajniji za informisanje od TV
U istraživanju se navodi da televizija ostaje važan izvor vesti, posebno za starije građane Srbije, ali da društvene mreže i internet prednjače, a veb stranice/aplikacije za vesti doživele su bum u poslednjoj godini.
Prema istraživanju, 51 odsto ispitanika se informiše preko televizije, 19 odsto putem radija, 16 putem novina, čak 85 odsto putem interneta, gde spadaju sajtovi/aplikacije vesti, društveni mediji i video mreže, informativni podkasti, 64 odsto preko društvenih mreža, a 57 odsto putem infromativnih sajtova/aplikacija.
Od društvenih mreža najpopularnije su Fejsbuk kada se o vestima radi (50 odsto), ukupno (75 odsto), Jutjub (vesti – 41 odsto), ukupno (80 odsto), Instagram (vesti – 40 odsto), ukupno (69 odsto), TikTok (vesti – 24 odsto), ukupno (46 odsto), Viber (vesti – 22 odsto), ukupno (77 odsto) i X (vesti – 14 odsto), ukupno (21 odsto).
Istraživanje je uključilo i one koji izbegavaju vesti ponekad ili često, i njih je 53 odsto.
Znatno pogoršanje medijskog pejzaža
U izveštaju Snježane Milivojević ističe se da se medijski pejzaž u Srbiji znatno pogoršao tokom tekuće političke krize ove godine.
„Državno vlasništvo nad medijima se povećalo, zajedno sa većim finansijskim i političkim uticajem na tržište, što je zajedno sa stalnim neprijateljstvom prema nezavisnim izdavačima, dovelo do pada slobode medija i bezbednosti novinara“, ukazuje se u izveštaju.
Podseća se da je kriza u zemlji izbila nakon smrtonosnog urušavanja krova železničke stanice u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Tragedija je, kako se dodaje, pripisana korupciji i izazvala je široke proteste koje su predvodili studenti, koji su blokirali glavne univerzitete i mobilisali građane u dugotrajnom antivladinom pokretu.
„Nemiri su eskalirali nakon upotrebe neidentifikovanog zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata u Beogradu 15. marta 2025. godine. Nakon što nisu uspeli da privedu odgovorne odgovornosti, demonstranti su zahtevali prevremene opšte izbore, čemu autoritarni režim predsednika Aleksandra Vučića nastavlja da se opire“, ukazuje se u istraživanju.
Umesto toga, navodi se, vlada je pojačala represiju protiv „pobunjenog društva“, pooštravajući kontrolu nad pravosuđem, medijima i univerzitetima. Policijsko nasilje se povećalo, sa preko 1.636 hapšenja prijavljenih između juna i septembra 2025.
„Represija je dostigla vrhunac tokom napora da se suzbije studentski aktivizam i ponovno otvore univerziteti. Protesti su se nastavili do lokalnih izbora u martu 2026. godine, koje su karakterisale ozbiljne nepravilnosti i, prema Evropskoj federaciji novinara neviđeni nivoi nasilja nad novinarima, što je Srbiju učinilo jednim od najopasnijih mesta za njih van aktivnih ratnih zona“, ističe se u istraživanju.
Konstatuje se da u visoko, ali asimetrično polarizovanom medijskom pejzažu, televizija ostaje veoma važna, sa velikom publikom i političkim uticajem.
Postoje dva javna servisa, nacionalna Radio televizija Srbije (RTS) i regionalna Radio televizija Vojvodine (RTV), četiri nacionalna komercijalna kanala – RTV PINK, RTV Hepi, TV Prva i TV B92 – i preko 200 lokalnih i kablovskih kanala.
Svi nacionalni komercijalni kanali su u vlasništvu srpskih kompanija povezanih sa političkim elitama, što efikasno onemogućuje mejnstrim medije da izveštavaju kritički o vladi, zaključuje se.
Dominacija Telekoma
U međuvremenu, državni Telekom Srbija, glavni telekomunikacioni operater, stekao je preko 30 TV kanala u prošloj godini, čime je postao važna medijska kompanija, glavna platforma za isporuku i jedan od vodećih oglašivača u zemlji.
Prema Ipsos Media Landscape-u za 2025. godinu, ukupni troškovi oglašavanja su porasli za osam odsto u prošloj godini, dostigavši 296 miliona evra, ali to je i dalje nedovoljno da se održi toliki broj medijskih kuća.
Televizija privlači 45 odsto (+1,5 odsto) troškova za oglašavanje, dok štampa ima samo četiri odsto (-13,9 odsto) u poređenju sa brzim rastom onlajn medija (+ 23,4 odsto), koji sada čini 32 odsto ukupnih prihoda od oglašavanja.
Dva kritička kablovska televizijska kanala, N1 i TV Nova, nalaze se među vodećim izvorima vesti u ovogodišnjem istraživanju.
Oba su u vlasništvu međunarodne telekomunikacione i medijske kompanije United Group i redovno su meta Aleksandra Vučića kao antisrpski ili čak teroristički mediji, navodi se u izveštaju i podseća da je početkom 2025. godine, United Group prodala svoj telekomunikacioni posao SBB, ali je zadržala N1 i TV Nova u novoj kompaniji, Adria News Network, dok je obećala da će braniti njihovu nezavisnost.
Međutim, dodaje se, u procurelom razgovoru otkrivenom u avgustu 2025. godine, čulo se kako novi izvršni direktor United Group Sten Miler, pristaje da otpusti šefa svoje medijske sekcije na zahtev gospodina Vučića. Zatim, 6. aprila 2026. godine, N1 je objavila da je njen direktor vesti Igor Božić smenjen.
Sindikati novinara i medijski posmatrači plaše se da bi to moglo dovesti do slabljenja ili gašenja N1 i ukroćivanja preostalih kritičkih medija, ukazuje se u izveštaju.
Dodaje se i da tržištem novina dominira tabloidna štampa. Provladini tabloidi u Srbiji često su korišćeni za diskreditaciju disidentskih glasova, vođenje kampanja blaćenja i pojačavanje nacionalističkih i anti-EU narativa, ističe se.
Informer je bio među tri tabloida koje je Savet za štampu imenovao zbog kršenja Etičkog kodeksa u drugoj polovini 2025. godine, u njihovom slučaju sa 1.456 prekršaja.
U novembru 2024. godine pokrenuo je svoj kablovski informativni kanal i sada ima 14 odsto nedeljnog dometa oflajn i 12 odsto onlajn, ali najniži nivo javnog poverenja (19 odsto) među svim ispitivanim medijma.
U izveštaju se zaključuje da postoje znaci da publika nagrađuje istraživačke medije za ispitivanje korupcije i izveštavanje o protestima. Novi digitalni multimedijalni izdavački prostori kao što su Mašina i Zumer privlače publiku svojim angažovanim izveštavanjem uživo, dok se istraživački novinarski portali kao što su KRIK i BIRN specijalizuju za razotkrivanje kriminala i korupcije.
„Činjenica da naši srpski ispitanici vide ‘organizovani kriminal’ kao treći najveći uticaj na medije sa 47 odsto, iza vlasnika medija i vlade/političa koje navodi 64, odnosno 63 odsto njih, ukazuje na stepen zabrinutosti javnosti zbog korupcije i mogućih kriminalnih veza u delovima medija“, navodi u zaključku istraživanja Snježana Milivojević.
Ceo izveštaj „Digital News Report 2026“ dostupan je na ovom linku.
Izvor: Cenzolovka
