U
izveštaju o stanju u medijima Savet kao glavne probleme medijske scene u Srbiji
vidi prikrivanje vlasničke strukture i političku kontrolu državnih institucija nad
medijima kroz budžetska davanja.
U
dokumentu se ukazuje na to da nisu poznati vlasnici devet, od ukupno 11 medija
sa nacionalnom frekvencijom, a da, od 30 medija obuhvaćenih analizom, u
vlasničkoj strukturi 18 glasila postoje of-šor kompanije čiji pravi vlasnici
nisu poznati. Nasuprot odredbama Zakona o informisanju, i dalje je u vlasništvu
države značajan broj medija, konstatuje Savet.
Takođe
se navodi da državne institucije u Srbiji iz budžeta izdvajaju velike svote na
oglašavanje koje ide u prilog ličnim i partijskim promocijama. Na uzorku od 50
institucija ti iznosi nisu manji od 15 miliona evra godišnje, navodi se u tom
dokumentu.
Prema
navodima izveštaja Saveta, na javnim konkursima mediji dobijaju još oko 20
miliona evra, a imajući u vidu ukupno reklamno tržište od oko 160 miliona evra,
približno četvrtina prihoda medija potiče iz državnog izvora.
Kako
se u izveštaju navodi, posebnu ulogu u finansiranju medija i njihovom držanju u
ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti imaju marketinške i agencije za odnose sa
javnošću i producentske kuće koje su uglavnom u vlasništvu stranačkih aktivista
ili osoba povezanim sa njima.
Pojedine
marketinške i PR agencije prihode ostvaruju isključivo od državnih institucija
i službi, tvrdi se u izveštaju i konstatuje da usluge agencija u protekle tri
godine nisu koristili jedino ministarstva prosvete, nauke i državne uprave i
lokalne samouprave.
Savet
je, između ostalog, preporučio da se u registru javnih glasila učine javnim
podaci o vlasnicima medija, kao i da Komisija za zaštitu konkurencije,
Republička radiodifuzna agencija (RRA) i druga tela redovno prate i regulišu
medijsku koncentraciju.
Preporuka
Saveta je i da se ograniče budžeti za reklamiranje i promociju državnih
institucija. Vladi Srbije preporučeno je da raspiše tender za usluge video
snimanja i pres kliping; RTS-u i RRA da godišnje objavljuju rezultate konkursa
za izbor programa, kao i da spreče članove upravnih odbora da učestvuju u
programskoj produkciji.
