Komisija
je ozbiljno zabrinuta da zbog žestoke konkurencije i prenapregnutog tržišta
novi regionalni javni servisi neće biti finansijski održivi.
Kritike
Brisela su već, kako saznajemo, dostavljene Vladi Srbije. U njima se navodi da
medijima u državnom vlasništvu mora biti ili obezbeđena uređivačka i
finansijska nezavisnost, ili oni moraju biti privatizovani.
Državni
izvori finansiranja, po oceni Evropskoj komisiji, morali bi biti ograničeni na
transparentno projektno finansiranje zasnovano na jasnim kriterijumima. Posebno
se ukazuje da odredbe Strategije kojima se predviđa, na primer, da će država
podsticati novinske agencije tako što će kupovati njihove servise za sopstvene
potrebe, nije dovoljno jasna, te da ostavlja prostor za neprimeren uticaj.
Evrospka
komisija ukazuje i da način na koji će se realizovati eventualno osnivanje
regionalnih javnih servisa, mora da bude detaljnije razrađen, uključujući kako
organizacione aspekte, tako i preciznija pravila o državnoj pomoći, koja mora
da obezbedi održivost, ali i da isključi mogućnost uticaja na medijske
sadržaje.
Brisel
takođe ističe da je nophodno predvideti jasna pravila za državno oglašavanje,
tim pre što su izvori finansiranja medija u Srbiji koncentrisani u rukama malog
broja učesnika, te da je tim pre neophodno primeniti pravila o zaštiti
konkurencije, kao bi se koncentracija marketinških budžeta i njihova
distribucija na način koji može da rezultira zloupotrebom dominantnog položaja
i uticajem na profesionalni i finansijski integritet medija sprečila.
Evrospka
komisija istovremeno ukazuje da postoje alternativni načini da se potražnja za
regionalnim programima od javnog interesa zadovolji, uz dosledno poštovanje
odgovarajućih preporuka Saveta Evrope.
Evropska
komisija kao problematičnu smatra i mogućnost da se mediji nacionalnih saveta
nacionalnih manjina finansiraju iz budžeta zbog političke prirode nacionalnih
saveta i mogućih uticaja na uređivanje takvih medija. U komentarima se ukazuje
da postoje alternativni modeli finansiranja manjinskih medija, tamo gde za tim
postoje potrebe.
Komisija
insistira i na dodatnom preciziranju strategije u delu koji se odnosi na
mehanizam privatizacije Tanjuga. Takođe, smatra da postojanje posebnog državnog
medija za Kosovo, nije neophodno.
Na
kraju, ukazuje se i da dva spekta koja se tiču digitalizacije, nisu uopšte
pomenuta u Predlogu Medijske strategije. Prvo, Predlog ne nudi odgovor na
pitanje ko će finansirati digitalizaciju, i drugo, država je propustila da se
obaveže da će proces digitalizacije sprovoditi u konsultacijama sa svima koji
učestvuju u ovom procesu, kao i sa javnošću.
Predlog
medijske strategije Srbije usaglašen je 8. septembra. Ovom strategijom se
uređuje funkcionisanje medija u Srbiji u narednih pet godina. Nacrt je sačinila
Radna grupa osnovana rešenjem premijera Mirka Cvetkovića.
Ovaj
nacrt nije javno publikovan, a novinarska i medijska udruženja, NUNS, UNS,
NDNV, ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija, kritikovala su određena njegova
rešenja, a za deo Predloga o regionalnim javnim servisima saopštili da ga
smatraju potpuno neprihvatljivim i praktično neodrživim.
