Ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva „Digital News Report“ pokazalo je da 42 odsto globalnih ispitanika često izbegava čitanje vesti, dok kada je reč o ispitanicima iz Srbije taj broj raste na 53 odsto, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu.
Glavni autor izveštaja Džim Egan naveo je u video uključenju da rezultati istraživanja pokazuju da se brojevi u 2026. godini najviše razlikuju u odnosu na 2025. godinu u vidu porasta anksioznosti i nesigurnosti publike oko globalnih događaja.
On je istakao da raste uticaj veštačke inteligencije na to kako ljudi dobijaju vesti, pa se kao posledica toga smanjuje i poverenje u istinitost vesti.
„Novinarstvo nije irelevantno, vesti su i dalje bitne. Čak, može se reći da su još važnije u današnjim okolnostima, promenama i neizvesnostima kojima svedočimo. Nemojte da vas ovi podaci razočaraju, umesto toga neka vam budu poziv na akciju“, rekao je Egan.
„Primetan je pozitivan trend da društvene mreže i video platforme postaju korišćenije od tradicionalnih izvora informisanja, veb sajtova i aplikacija“, rekao je Egan, dodavši da više od trećine Amerikanaca do 25 godina ni ne razvije naviku čitanja vesti i gledanja televizije, već to smatra kao aktivnosti rezervisane za starije.
Kada je reč o AI četbotovima, Egan je naveo da je u odnosu na prošlu godinu, devet odsto ispitanika u Srbiji reklo da koristi četbotove kao izvor vesti, dok je prošle godine taj broj bio šest odsto.
Prema njegovim rečima, poverenje građana u medije u Srbiji palo je na 22 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih 27 odsto i znatno je ispod globalnog proseka od 37 odsto.
Profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka i autorka analize za Srbiju Snježana Milivojević navela je da su Srbiji odavno društvene mreže pretkle tradicionalne medije.
„Ove godine su društvene mreže izvor vesti za oko 64 odsto ispitanika. Onlajn mediji uopšte su izvor oko 83 odsto vesti, dok su tradicionalni mediji izvor vesti za oko 50 odsto. Televizija i onlajn portali su prilično izjednačeni, što je blisko tvrdnji da mladi veb sajtove sada doživljavaju kao tradicionalne medije“, istakla je Milivojević.
Govoreći o televiziji, ona je kazala da tradicionalni mediji listirani tako da su najzastupljeniji Radio-televizija Srbije i N1, dok je kod onlajn medija konzumacija mnogo raznovrsnija i uključije i čitanje istraživačkih portala i lokalnih medija.
Prema njenim rečima, izdvojene su tri grupe medija – mediji koji su bliski vlasti i koji imaju najniže poverenje građana, zatim grupa medija kojima se više ne veruje nego veruje – RTS, Politika i Blic, dok najviše poverenja ispitanici imaju u medije koji su kritični prema vlasti.
Mediji imaju kompleksnu publiku, pa mediji sa niskim poverenjem imaju više gledalaca nego što im veruju. Dok, s druge strane, ljudi više veruju kritičnim medijima nego što ih stalno prate, ali kada se nešto desi odlaze tamo kako bi se informisali, dodala je Snježana Milivojević.
Govoreći o javnom medijskom servisu, ona je naglasila da Srbija spada u mali broj zemalja koji ocenjuju značaj svog javnog servisa kao negativan za društvo.
Nakon predstavljanja izveštaja, usledila je panel diskusija u kojoj su, pored profesorke Milivojević učestvovali Gordana Andrić iz BIRN-a, direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić i vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Danka Ninković Slavnić.
Govoreći o navikama publike i mestu istraživačkih medija u digitalnom okruženju, urednica BIRN-a Gordana Andrić ukazala je da se istraživački centri kao posebna kategorija kojoj se publika obraća jednom nedeljno pojavljuju u malom broju evropskih zemalja, među kojima su, pored Srbije, Rumunija, Mađarska, Francuska i Slovačka. Kako je ocenila, osim Francuske, reč je o zemljama koje se suočavaju sa visokim nepoverenjem, korupcijom, problematičnom medijskom slikom, kontrolom medija i snažnim uticajem biznisa na medije, zbog čega se deo publike okreće manjim i nezavisnim medijima. Andrić je dodala da istraživački tekstovi, zbog svoje dužine, kompleksnosti i potrebe da se novinari unapred štite od mogućih SLAPP tužbi, nisu uvek laki za čitanje, ali da cilj ne mora biti da publika po svaku cenu dođe na sajt medija. „Nama je važno da ono što mi mislimo da radimo, a to je rad u javnom interesu, dođe do publike“, rekla je Andrić, objašnjavajući da zato BIRN sve češće najvažnije nalaze svojih istraživanja prilagođava i objavljuje i na društvenim mrežama.
Govoreći o budućnosti štampanih medija, Stevan Ristić je rekao da i dalje veruje u print, iako se, kako je naveo, i u redakciji Vremena poslednjih šest meseci intenzivno razgovara o tome šta dalje sa štampanim izdanjem. On je istakao da potreba građana za kvalitetnim i pouzdanim novinarstvom i dalje postoji, što se, prema njegovim rečima, posebno videlo tokom pandemije kovida, kada su čitaoci pokazali spremnost da podrže medij kojem veruju. „Ljudi imaju izraženu potrebu da dobiju pravu informaciju“, rekao je Ristić, dodajući da to ne važi za sve građane, jer se javnost sve više kreće unutar sopstvenih „babla“ i različitih sfera interesovanja.
Danka Ninković Slavnić ukazala je da se veliki broj građana u Srbiji danas oslanja na društvene mreže kao izvor informisanja, navodeći da oko dve trećine ljudi ima naviku da na njima prati vesti, dok su za trećinu one glavni izvor informacija. Takav podatak, kako je ocenila, istovremeno je nepovoljan, zabrinjavajući, ali i razumljiv u društvenom kontekstu zemalja koje nemaju razvijenu demokratiju, snažne medijske sisteme i nezavisnu profesiju. Posebno je izdvojila najmlađu publiku, koja se po načinu informisanja značajno razlikuje od starijih generacija. „Njima je prvi Instagram, pa TikTok, pa Jutjub, pa tek onda Fejsbuk“, rekla je Ninković Slavnić, objašnjavajući da se kod mladih jasno vidi generacijski pomak ka video sadržajima, ali i manja zainteresovanost za tradicionalne vesti i direktan odlazak na sajtove i aplikacije medija.
“U proseku kažu da su manje zaiteresovani za vesti, ali zato duplo više od drugih koriste veštačku inteligenciju za vesti“, navela je Ninković Slavnić.
