Eventualni povratak u Savet REM-a i odustajanje od ostavki mora biti zajednička odluka sva četiri člana koja su podnela ostavke u decembru, izjavio je za FoNet Rodoljub Šabić, advokat i jedan od članova u ostavci.
On je, na pitanje šta će uraditi on i još troje članova Saveta koje Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije poziva da se vrate u REM, odgovorio da to nije lična ni privatna stvar.
„Naše kandidature podržali su brojni subjekti civilnog sektora. Više desetina predlagača, nevladinih organizacija, stajalo je iza toga“, rekao je Šabić.
Objašnjava da odluka o povratku mora da ispuni dva uslova – da „potpuno korespondira sa stavom predlagača, a drugo, mora da bude jedinstvena“.
Šabić je u novoj emisiji serijala „Kvaka 23“ agencije FoNet rekao da je već u komunikaciji sa nekim od predlagača i da je „dobio eksplicitne odgovore“ na pitanje o povratku, ali da želi da čuje većinu.
Ne slaže se sa onima koji misle da bi njihov povratak u REM bio bez efekta i da bi služio samo tome da forma bude zadovoljena.
„Postoje neke stvari za koje verujem da bi REM mogao da uradi čak i u ovakvom hiperpolarizovanom sastavu“, kaže.
Komentarišući sednicu Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na pitanje da li je to povratak procedure u legalne tokove, rekao je da ga je ta sednica iznenadila i da je zakazana vrlo brzo.
Šabić tvrdi da su zaključci doneti pod pritiskom međunarodne zajednice.
„U poslednje vreme intenzivirana je komunikacija aktuelne vlasti sa predstavnicima Evropske unije (EU), kao i na bilateralnom nivou sa jakim članicama. Svima je jasno da je jedan od glavnih zahteva Evrope da Srbija dobije REM, i ovo je verovatno pokušaj vlasti da izađe u susret tom zahtevu“, ocenio je Šabić.
Prema njegovim rečima, mogućnost otvaranja Klastera 3 jedan je od razloga zbog kog vlast sada ponovo pokreće postupak izbora članova Saveta REM-a.
„Postoje i egzaktniji razlozi. Postoje rezervisana sredstva koja zemlje kandidati dobijaju. To nije mali novac, a mi smo došli u situaciju da zemlja ozbiljno rizikuje da taj novac izgubi. To je zaista više nego neodgovorno i to je ozbiljna šteta“, izjavio je Šabić.
Podsećajući da je u decembru prekinut postupak za izbor članova Saveta REM-a, rekao je da je vlast organizovanom opstrukcijom zaustavila taj postupak na poslednjem koraku, sa ciljem, kako tvrdi, favorizovanja jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
„Mi smo tada upozorili vlast da to ne treba da radi, oni su to ignorisali i to je dovelo do nove blokade. Mi smo podneli ostavke i postupak je blokiran“, podsetio je Šabić.
On navodi da je sada vlast priznala svoju grešku i odlučila da eliminiše neposredni povod koji je doveo do ostavki.
Kao loš vic opisuje izjavu predsednice Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Nevene Đurić, koja je rekla da je izbor članova Saveta REM-a bio „nikad transparentniji i inkluzivniji“.
Govoreći o slučaju „zvučni top“, kaže da zabrinjava to što su na informativni razgovor pozivani ili privođeni novinari, uz objašnjenje da se to radi zbog njihovog izveštavanja.
„Šta će drugo novinari da rade nego da izveštavaju? To je njihov posao. Sve zajedno snažno asocira na vraćanje onog famoznog člana 133 iz KZ SFRJ-a, dakle verbalnog delikta“, poručio je Šabić.
On kaže da neko sada može postati predmet krivičnog postupka samo zato što misli ili javno govori neke stvari koje se ne dopadaju vlasti.
„Nama tužilaštvo odjednom saopštava da je u nekom papiru, do kog je došlo pre tri meseca i nije nas uopšte informisalo o sadržaju, prepoznalo ni manje ni više nego pripremanje napada na ustavno uređenje, praktično prevrat“, kazao je.
Šabić ukazuje na tvrdnje tužilaštva da je neko „instruirao, nagovorio, obučio i osposobio veliku grupu ljudi, koja se broji hiljadama, da se ponaša na odgovarajući način i da zapravo odglumi jednu ekscesnu situaciju“.
On smatra da to nije izvodljivo sa stanovišta elementarne logike.
„Sada vlast, koja je tvrdila da nema zvučni top, pa onda da ga ima, ali samo u magacinima i da nikad nije raspakovan, pa da jeste raspakovan i da je bio na nekim vozilima, da bismo onda videli da su ta vozila bila na ulicama Beograda u vreme kad se to desilo, pokušava da nas uveri da hiljade ljudi ne samo govore neistinu, nego su simulanti“, ističe Šabić.
Kako je rekao, u celoj priči posebno je delikatno to što „nas obaveštavaju da su vršili trijažu medicinskih kartona ljudi koji su zatražili pomoć lekara. To je skandalozno“, navodi advokat.
Sagovornik „Kvake 23“ objasnio je da se, prema Zakonu o pravima pacijenata, pristup tim podacima bez saglasnosti pacijenta može dobiti samo na osnovu odluke suda.
On, međutim, isključuje mogućnost da su sudovi dozvolili blanko pristup policiji i tužilaštvu neograničenom broju kartona.
„To je izvesno grubo kršenje ljudskih prava i vrlo verovatno i krivično delo“, rekao je Šabić.
Prema njegovoj proceni, ceo slučaj nema elemenata koji bi mogli da dovedu do optužnice koju bi sud potvrdio, i to je jasno i tužiocu.
„Sva se priča zapravo svodi na to da u nekakvom dokumentu imate pet, šest redova u kojima se pominje zvučni top. Ali ne samo on, nego i čitav niz drugih sredstava koja su bila potencijalno deo represivnog aparata u odnosu na demonstrante. Ali ne učesnike protesta 15. marta, nego učesnike znatno ranije planiranog protesta na Autokomandi. Ti zapisnici se uopšte i ne odnose na skup 15. marta“, objašnjava.
Šabić pita zašto tužilac ne pokaže te dokumente.
„Ja ne verujem da će se ikada pojaviti optužnica u čijoj bi osnovi bio taj dokument“, smatra.
Šabić podseća da su bivšem načelniku beogradske policije Vladimiru Miliću, za koga je tužilaštvo u prvom trenutku navodilo da je namamio žrtvu da dođe u restoran na Senjaku, tek posle dve nedelje nakon privođenja pretresli stan i kancelariju.
„A imate slučaj Aleksandra Radića, koji nije pritvoren, nije bilo čak ni predloga za pritvor, a kome su stan i kancelarija odmah pretreseni. Ovde se postavlja pitanje koji su to osnovi sumnje. Red je da to čujemo. Ako ih ima, dajte, zašto je problem da cela javnost čuje?“
Šabić kaže da se u Radićevom slučaju desilo nešto „vredno pažnje“.
„Kod njega je vojska preuzela ulogu policije, to je u demokratijama retka, neobična stvar. To se obično vezuje za totalitarne režime. Zašto je vojna policija veštačila elektronske uređaje, pretpostavljam kompjutere, koji su oduzeti od Radića“, pita Šabić.
On je istakao da se vojska ponovo pojavljuje u ulozi koja je nejasna.
„Zar mi nemamo redovnu policiju za to? Zar mi nemamo Upravu za visokotehnološki kriminal, koja ima eksperte koji veštače takve stvari?“, upitao je.
Šabić je naveo da je studentski pokret objektivno postao, u slučaju izbora, „apsolutno glavni konkurent aktuelnoj vlasti“.
Sa tog stanovišta, vlastima jeste u interesu da diskredituju i demonizuju studentski pokret, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23“ advokat Rodoljub Šabić.
Izvor: N1
