U Južnoj Koreji juče je stupio na snagu zakon kojim se uvode visoke novčane kazne za medije i uticajne korisnike društvenih mreža koji šire lažne ili manipulisane informacije, dok novinarska udruženja upozoravaju da bi propis mogao ograničiti slobodu izražavanja i podstaći autocenzuru.
Prema novom zakonu, sudovi mogu da odrede odštetu do pet puta veću od dokazane štete protiv medijskih organizacija i velikih naloga na društvenim mrežama, uključujući jutjubere, koji objavljuju nezakonite, lažne ili manipulisane informacije sa ciljem nanošenja štete ili ostvarivanja profita.
Zakon predviđa i mogućnost novčane kazne do milijardu vona (oko 656.000 dolara) za one koji nastave da objavljuju sadržaj nakon što je sud potvrdio da je on lažan ili manipulisan. Velike internet platforme sa više od milion dnevnih korisnika obavezne su da preduzmu mere, poput uklanjanja sadržaja ili suspenzije naloga, nakon prijava za lažne informacije.
Kako prenosi AP, Propis je podržala vladajuća liberalna Demokratska partija predsednika Li Dže Mjunga, a usvojen je u decembru uprkos bojkotu konzervativne opozicije.
Vlast tvrdi da je zakon neophodan za borbu protiv dezinformacija koje, kako navodi, ugrožavaju demokratiju podsticanjem podela i govora mržnje.Udruženje novinara Koreje upozorilo je, međutim, da bi mogućnost velikih odštetnih zahteva i dugotrajnih sudskih postupaka mogla imati „neizbežan efekat zastrašivanja“ na medije.
„Čak i ako je cilj zakona legitiman, on može narušiti temelje demokratije ako se primenjuje na način koji odvraća medije i građane od slobodne kritike i nadzora nad onima na vlasti“, navelo je udruženje.
Zabrinutost je izrazio i Klub stranih dopisnika u Seulu, upozoravajući na mogući uticaj zakona na rad novinara i slobodan protok informacija.Polemika oko zakona pojačana je nakon političke krize u zemlji, kada je tadašnji predsednik Jun Suk Jeol 2024. godine nakratko uveo vanredno stanje.
On je kasnije opozvan i smenjen, a osuđen je na doživotni zatvor zbog pobune, što je predmet žalbenog postupka.Kritičari navode da bi nejasne odredbe zakona mogle omogućiti pritisak na novinare koji istražuju rad državnih zvaničnika, političara i velikih kompanija.
Vlada i regulator za medije odbacuju te tvrdnje, ističući da će o spornom sadržaju odlučivati privatne internet platforme, a ne država, kao i da su izuzeti izveštaji od javnog interesa.Profesor Kim Hong Jol sa Univerziteta Doksung upozorio je da bi zakon mogao dovesti do široke autocenzure i da bi internet kompanije mogle početi da uklanjaju i legitimne sadržaje kako bi izbegle odgovornost, navodi Asošijeted pres.
Izvor: UNS
