Novinarstvo se sve češće predstavlja kao delovanje protiv države – i u autoritarnim i u demokratskim režimima. U Srbiji predsednik novinare naziva teroristima, a medijski profesionalci tretiraju se kao „neprijatelji koji služe stranim interesima”, navode Reporteri bez granica u izveštaju o tome kako je nacionalna bezbednost postala izgovor za progon i ućutkivanje novinara širom sveta
Novinari su poslednjih godina krivično gonjeni, hapšeni, špijunirani, primorani da pronalaze egzil, a neki su i ubijeni. Sve to pod plaštom očuvanja nacionalne bezbednosti u državama širom sveta.
Ovo je ključna poruka danas objavljenog izveštaja Reportera bez granica (Reporteri; RBG), međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom slobode medija i novinara, pod nazivom „Nacionalna bezbednost kao oružje protiv novinarstva”.
Države sve češće šire pojam „nacionalne bezbednosti”, a u rizike po nju svrstavaju i istraživačko novinarstvo, izveštavanje o protestima, ratovima, korupciji, pandemiji, migracijama i ekologiji – pokazuje izveštaj Reportera.
To je primetno i u Srbiji, gde najviši državni zvaničnici etiketiraju novinare kao izdajnike države i teroriste, jer izveštavaju kritički o aktuelnom režimu.
Kod nas se spekulisalo i o uvođenju zakona o stranim agentima, a policija je satima pretresala kancelarije nevladinih organizacija koje je finansirao počivši USAID.
Sve ovo su razlozi zbog kojih je u novi izveštaj Reportera uključena i Srbija, jedina među državama Zapadnog Balkana.
Reporteri je predstavljaju kao učenicu Rusije – koja je rangirana među poslednjih 10 na svetu prema ovogodišnjem Indeksu slobode medija RBG.
„Iako je Srbija konačno odustala od plana da usvoji sopstveni zakon o stranim agentima, vlada – jedan od najvernijih saveznika Rusije u Evropi – ponaša se kao da ga već ima”, pišu Reporteri.
Terorizam, strani agenti i ruska propaganda u Srbiji
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, Reporteri navode da se ovde medijski profesionalci tretiraju kao „neprijatelji koji služe neprijateljskim stranim interesima”.
Oni podsećaju da je Srbija ove godine zauzela 104. mesto od 180 država i teritorija prema Indeksu slobode medija, kao poslednja zemlja u zoni EU-Balkan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga su Reporteri prošle godine označili kao „predatora slobode medija”, optužio je novinare TV N1 za terorizam samo zato što su kritički izveštavali o aktuelnom režimu i antivladinim protestima pokrenutim 2024. godine – piše u izveštaju.
| NAJMANJE 980 NAPADA POLITIČARA NA NOVINARE ZA ŠEST MESECI
Retorika kojom se novinari u Srbiji označavaju kao izdajnici nije incident. Slavko Ćuruvija fondacija je u monitoringu verbalnih napada državnih zvaničnika na novinare, za prvih šest meseci 2026, zabeležila čak 980 slučajeva.
Druga SĆF analiza „Konstruisanje neprijatelja” bavila se svakodnevnim kampanjama u kojima se etiketiranje, kriminalizacija ili čak i fašizacija novinara preliva u uticajne prorežimske medije. |
Reporteri bez granica istakli su da su novinari N1 i drugih medija bili žrtve rekordnog broja napada u 2025. godini. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je tokom 2025. zabeležilo 380 napada na novinare, dok ih je 2024. bilo 168. Od tih 380, čak 116 su bili fizički napadi.
U izveštaju se podseća i na prošlogodišnje upade policije u prostorije nevladinih organizacija, nakon što je administracija Donalda Trampa suspendovala program USAID. Posebno su istakli pretres prostorija organizacije Crta, izdavača portala Istinomer, koji je kontinuirano trajao 28 sati.
Srbija je označena i kao „regionalno središte ruske propagande” zbog rada RT Balkan, ovdašnjeg ogranka ruskog RT, koji je pod kontrolom Kremlja.
„U najmanje dva navrata između 2023. i 2024. godine srpske vlasti su odbile da ruskim novinarima u egzilu dozvole ulazak na svoju teritoriju bez valjanog obrazloženja, označivši jednog od njih kao ‘rizik po nacionalnu bezbednost’”, dodaje se u izveštaju.
Tako u avgustu ‘23 bivšoj novinarki ruskog studentskog časopisa Doxa Nataši Tiškevič nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Kako je tada izjavila, na beogradskom aerodromu je zadržana oko 40 sati pre nego što je deportovana.
Rusko-izraelski novinar Roman Perl u junu ‘24. nije pušten u Srbiju zbog „bezbednosnog rizika”. Reporteri su tada ocenili da je Srbija ovu odluku donela pod uticajem Rusije, gde je Perl označen kao strani agent.
| NOVINARE IZJEDNAČAVAJU SA TERORISTIČKIM GRUPAMA ILI NEPRIJATELJIMA DRŽAVE
Tretiranje novinara kao špijuna, terorista, stranih agenata i izdajnika, a novinarstva kao nanošenja štete državi, postalo je model po kom države širom sveta vrše pritisak na medije – navode Reporteri bez granica.
Za autoritarne države kažu da koriste „propagandni leksikon” – „špijuni”, „teroristi” i slično – kako bi izjednačile novinare sa opasnim grupama ili neprijateljima. Demokratske zemlje, s druge strane, „imaju tendenciju da zloupotrebljavaju zakone o špijunaži i državnim tajnama kako bi se obračunale sa uzbunjivačima”.
Sve je više pitanja, dodaje RBG, koje vlade širom sveta posmatraju kao ona koja imaju potencijal da destabilizuju državu – od vojnih pitanja do onlajn prostora, klimatskih promena, zdravstvenih kriza:
„Kako se ova definicija širi, tako se šire i ograničenja nametnuta novinarima čiji je zadatak da pozivaju vlade na odgovornost.”
Uz neprijateljsku retoriku, Reporteri kao „jednu od najrasprostranjenijih pretnji slobodi medija” izdvajaju i nadzor nad novinarima: fizičko praćenje, telekomunikaciono presretanje ili invazivne napade špijunskim softverima. |
Najteže na okupiranim teritorijama
Najdrastičniji primeri zloupotrebe nacionalne bezbednosti, prema Reporterima, dolaze iz ratnih i okupiranih područja.
U Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali palestinski novinari su hapšeni, pritvarani, a u nekim slučajevima i mučeni, pod izgovorom borbe protiv terorizma i zaštite nacionalne bezbednosti.
U Izraelu svaki novinski članak koji se bavi široko tumačenim „bezbednosnim pitanjima” podleže kontroli vojne cenzure, pišu Reporteri i dodaju da je dolazilo i do zabrana objavljivanja i cenzura tekstova. Ministru komunikacija je zakonom omogućeno da suspenduje strane medije koji se smatraju pretnjom po „nacionalnu bezbednost” – što se, piše RBG, koristi za zaustavljanje izveštavanja o Gazi.
Izraelske snage su od oktobra ‘23. u Gazi ubile skoro 220 novinara. Za najmanje 70 palestinskih reportera RBG navodi da su, prema njihovim informacijama, verovatno ciljano ubijeni ili su ubistva povezana sa njihovim novinarskim radom.
Na okupiranoj teritoriji Ukrajine nezavisni novinari su hapšeni jer odbijaju da prenose narativ Kremlja i da invaziju nazivaju „specijalnom operacijom”.
Od početka ruske invazije, Kremlj je spojio tajne u vezi sa vojnim operacijama, borbu protiv terorizma, antiekstremističke propise i kontrolu interneta u mehanizam za gušenje kritičkog izveštavanja – navode Reporteri i dodaju da je „već prvog dana invazije ruski regulator Roskomnadzor naložio medijima da se oslanjaju isključivo na zvanične izvore, uz pretnju krivičnim gonjenjem zbog ‘lažnih vesti’”.
Prema podacima Reportera, Kremlj je do juna ’26 uhapsio 26 ukrajinskih medijskih radnika, koji su često izloženi mučenju i teškim zatvorskim uslovima. Najmanje 18 novinara je osuđeno na zatvorske kazne do 19 godina, pod optužbama za „terorizam”, „špijunažu” i „ekstremizam”.
| „SRPSKA VLADA SE PONAŠA KAO DA IMA ZAKON O STRANIM AGENTIMA”
Kao jedan od najopasnijih modela zloupotrebe „nacionalne bezbednosti” protiv medija, Reporteri bez granica izdvajaju ruske zakone o „stranim agentima” i „nepoželjnim organizacijama”.
U Rusiji se nezavisni novinari i redakcije godinama označavaju kao produžena ruka stranih interesa, zbog čega su izloženi kaznama, zabranama, krivičnom gonjenju… Zakoni inspirisani ruskim konceptom „stranih agenata” usvajani su ili pokušani u više država, poput Kirgistana, Gruzije i Nikaragve.
U Srbiji je, krajem 2024, koalicioni partner vladajuće stranke Pokret socijalista, čiji je osnivač Aleksandar Vulin, podneo parlamentu predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće usvojiti taj zakon, „iako mnogi poslanici Srpske napredne stranke misle da u njemu postoje dobri elementi”.
Reporteri bez granica navode u novom izveštaju da, iako ovaj zakon u Srbiji nije usvojen, aktuelna vlada se ponaša kao da jeste. |
Potpuna kontrola u Kini
I dok je ministar spoljnih poslova Marko Đurić nedavno isticao da su Srbija i Kina potpisale čak 10 međudržavnih dokumenata o saradnji u oblasti medija, Reporteri bez granica ovu azijsku zemlju nazivaju „najvećim svetskim tamničarem novinara”.
U Kini je, navode, zatvoreno najmanje 120 novinara, a „zakoni o cenzuri su vlastima omogućili da tako čvrsto kontroliše informacije da zemlji preti opasnost da postane informativna pustinja”.
Čak 12 članova krivičnog zakona u Kini se, kažu Reporteri, odnosi na ugrožavanje nacionalne bezbednosti, a mogu da se tumače veoma široko. Osude prema tim članovima, poput onih za „terorizam”, „saradnju sa stranim silama” ili „špijunažu”, mogu značiti i doživotne kazne zatvora.
„Definicija ‘državne tajne’ toliko je široka da bi mogla da obuhvati sve, od industrijskih podataka do rođendana partijskih lidera, a ‘subverzija‘ je definisana kao delovanje ‘svakoga ko organizuje, planira ili deluje kako bi podrivao političku moć države i srušio socijalistički sistem’”, piše u izveštaju.
Reporteri izdvajaju i model kontrole onlajn prostora, koji Kina koristi u cilju „zaštite nacionalne bezbednosti”.
„Veliki zaštitni zid” (China’s Great Firewall) je regulatorni i tehnološki aparat koji kineska vlada koristi za nadzor, filtriranje i cenzurisanje interneta u kontinentalnoj Kini koji ozbiljno ograničava pristup stranim veb-sajtovima i usporava prekogranični internet saobraćaj.
„Velika mreža cenzora nadzire onlajn komunikacije, uključujući privatne poruke, u potrazi za sadržajem koji se smatra politički osetljivim ili subverzivnim”, navode Reporteri i dodaju da se ovaj model širi: njegove elemente preuzimaju Vijetnam, Mjanmar i Kambodža.
| NOVINARI NA METI I U DEMOKRATSKIM ZEMLJAMA
Iako Kina ima najsofisticiraniji sistem nadzora na planeti i najviše pritvorenih novinara, kažu Reporteri, nezakoniti nadzor nad novinarima je porastao i u demokratskim državama.
Tako je u Grčkoj najmanje 13 medijskih radnika bilo na meti špijunskog softvera Predator, dok je u Čileu istraživački novinar Maurisio Vajbel Barahona nezakonito nadziran nakon istraživanja korupcije u vojsci.
Urednička direktorka RBG An Bokande (Anne Bocandé) kaže da „demokratske i autoritarne vlade danas uče jedne od drugih kako da mehanizme nacionalne bezbednosti koriste za sprečavanje novinara da istražuju teme od javnog interesa”.
Kao primere u izveštaju Reporteri navode progon Džulijana Asanža po Zakonu o špijunaži u SAD, kao i pozive novinarima Washington Posta i Wall Street Journala da svedoče pred velikom porotom u istrazi o curenju informacija iz oblasti nacionalne bezbednosti. Ovi nalozi su kasnije povučeni po prigovoru novinarskih organizacija.
Tužilaštvo u Francuskoj traži novu istragu protiv istraživačke novinarke Arijan Lavrijo (Ariane Lavrilleux), zbog pisanja o tajnoj francusko-egipatskoj vojnoj operaciji. Novinarka je 2023. tokom prve istrage provela 39 sati u pritvoru, a stan joj je pretresen.
Čak su i u Finskoj – šestoj zemlji na svetu po slobodi medija, prema ovogodišnjem Indeksu RBG – dva novinara lista Helsingin Sanomat osuđena zbog „otkrivanja državnih tajni”, nakon teksta o finskom odbrambeno-obaveštajnom centru.
Sud nije prihvatio argumente odbrane da su informacije već bile javno dostupne i da je tekst bio u javnom interesu, a finski novinari ovaj slučaj vide kao trajan presedan za profesiju, navode Reporteri. |
Izvor: Cenzolovka
