Budući član Saveta REM-a Rodoljub Šabić odbacio je kritike zbog odluke četvoro nezavisnih kandidata da preuzmu mandate, ocenivši da ih istovremeno napadaju i vlast i deo opozicije. Kaže da je cilj bio da se pokaže da nisu oni odgovorni za višegodišnju blokadu REM-a, već vlast, te poručuje da će, ukoliko ne bude moguće sprečiti nezakonitosti, ponovo podneti ostavku.
Posle više od godinu i po dana krize regulacije medija u Srbiji, izazvane kršenjem zakonskih i drugih propisa u izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na pomolu je formiranje novog Saveta REM-a. Pošto su krajem prošle godine podneli ostavke na članstvo u Savetu, četvoro nezavisnih kandidata je, posle usvajanja autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije, odlučilo da preuzme funkcije, odnosno učešće u radu nezavisnog regulatornog tela.
Poslednji procesi u vezi sa njegovim formiranjem, ubrzani su posle nedavnog Samita EU – Zapadni Balkan u Tivtu gde je, između ostalog, Srbiji poručeno da njen dalji napredak u evrointagracijama bitno zavisi i od regulacije medijskog prostora.
Taj posao je sada, naizgled, završen. Advokat Rodoljub Šabić se od juče se, uz još tri koleginice, nalazi na meti kritika, ali i uvreda zbog odluke koju su doneli.
Šabić navodi da kampanju koju koordinira vlast i deo opozicije, zapravo izaziva dodatnu zabunu inače neinformisanoj javnosti i pojasnio kako je došlo do tačke da se vraćaju u Savet REM-a.
„Krajem prošle godine mi jesmo podneli ostavke, i te ostavke nikada nismo povukli. To našu aktuelnu vlast savršeno nije zanimalo, Savet u kojem bi participiralo nekoliko, a ne daj Bože većina, nezavisnih. Mesecima se nije dešavalo ništa. Onda dolazi period svođenja računa sa partnerima iz Evropske unije, posebno u kontekstu eventualnog napretka u tom procesu, i stiže, očigledno, vrlo snažan pritisak iz Evrope.“
Nakon toga, podseća, vlast zakazuje sednicu Odbora za informisanje i kulturu na kojoj anuliraju, poništavaju postupak nezakonitog favorizovanja jednog kandidata iz kategorije Saveta nacionalnih manjina, što je bio neposredni povod za ostavku nezavisnih kandidata, i pozivaju ih da vrate, što oni odbijaju.
„I kažemo: u redu, dobro je, cenimo što ste konačno odustali od upornog nezakonitog favorizovanja jednog čoveka, ali ne, nema govora, ne možemo povući ostavke. Pogotovo ne jer tumačite zakon na potpuno pogrešan način. Vi kažete: ostavke nisu proizvele pravno dejstvo jer ih Skupština nije konstatovala, a to ne piše u zakonu. I odbili smo da se vratimo. Nakon toga, pod daljim pritiskom iz Evropske unije i međunarodne zajednice, oni pristupaju usvajanju ovoga autentičnog tumačenja“, objašnjava.
Kako navodi sada ne idu na priču „niste podneli“, „nisu konstatovane“, već na to da ono što je uradilo četvoro kandidata nisu ostavke, nego nekakvi politički gestovi koji ne proizvode pravno dejstvo i tome daju argumentaciju u vidu faktički tačne činjenice: da nismo nikad uzeli učešće, da nismo primali novac, da nismo radili ništa iz dela kruga Saveta i usvajaju „autentično tumačenje„.
„Autentično tumačenje ima snagu zakona“
Ističe i kako je poznato da je jedan od najvećih kritičara autentičnog tumačenja.
„Autentično tumačenje ima snagu zakona, ima povratno dejstvo, i obavezuje sve. Isto kao zakon. To što se to nekom sviđa ili ne, meni, vama, ili bilo kome drugom, ne menja činjenicu. Reč je providnoj nameri da nas dovedu u situaciju da mi zapravo nismo ljudi koji insistiraju na primeni zakona, da ne poštujemo zakon, da smo saboteri, što nam je imputirano od početka procesa.“
Spominje i da kada su prvi put „blokirali proces izbora“, predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla: „I da smo svih pet izabrali, oni bi opet dali ostavke“.
„To je bio cilj, da se svori utisak da nam zapravo i ne pada na pamet da uzmemo učešće u radu, nego da želimo da sabotiramo proces. I mi smo zaključili da je bolje i da poštujemo zakon i da dokažemo da nismo mi krivi za to što REM ne postoji gotovo dve godine, nego vlast. Eto, to je objašnjenje tog gesta“, naglašava.
Dodaje i da ima utisak kao da „su stranci pisali autentično tumačenje“.
„REM zapušten kao Augijeve štale“
Govoreći o devetom članu koji treba da bude izabran iz redova nacionalnih manjina, kao i tome kako će da funkionišu ako će taj član nositi prevagu na stranu vlasti, kaže:
„Funkcionisaćemo kako funkcioniše takvo telo. Dakle, insistirati na tome da se bude konstruktivan, da se urade bar one stvari koje mogu da se urade. A takvih stvari ima mnogo, i previše. To je zapušteno kao Augijeve štale. Javnost nema pojma u kakvom je stanju. REM ima statut iz 2005. godine. Još uvek važeći statut nepostojeće Republičke radiodifuzne agencije. Da ne pričamo o stanju nerešenih predmeta i tako dalje…“, dodaje.
Uverava da će pokušati da urade šta mogu, kao i da njihov povratak u Savet treba da pokaže da su konstruktivni i da „neće tolerisati nezakonitost i divljanje“.
Prljava kampanja
Kaže i da ga ne izenađuje „prljava kampanja“ od strane režima, ali i dobrog dela opozicije, koja je lično diskreditarska kampanja, što je, ocenjuje, ispod svakog nivoa.
„Šta zapravo ti ljudi hoće? Da, vlast neće REM, meni je to savršeno jasno. Ali šta hoće opozicija? Ne kažem, i ona je podeljena. Deo njih podržava ovo što smo mi uradili, deo mudro ćuti, a deo vrlo agresivno radi isto što radi vlast – pokušava da diskredituje“, kaže.
Pita se i da li opozicija stvarno misli da je dobro da Srbija bude jedna od par zemalja na svetu koje nemaju regulatorno telo, pa kakvo takvo.
„Ako i bude imala većinu, ako dobije legalnim, zakonskim putem tog petog člana insistiraćemo na tome da se čuje kako te sednice izgledaju. Ne da se stvari završavaju u mraku, nego da se čuje ko je šta govorio i za šta glasao. A drugo, sad je problem taj peti član – da li je moguće da ta naša opozicija misli da ne može da učini ništa? Recimo da u komunikaciji sa Savetima nacionalnih manjina kaže – ljudi, nemojte dozvoliti da vas manipulišu. Hajde, dajte nekog ozbiljnog, vašeg, nezavisnog kandidata. Je l’ oni to otpisuju kao mogućnost?“, smatra.
Podseća i da iako ne zna kada će biti raspisani izbori, trojici članova Saveta REM-a izabranih od strane vlasti ističe mandat pre toga.
„Je l’ ta opozicija nije u stanju da uradi nešto da dobijemo bar jednog od na ta tri mesta. Je l’ unapred priznaje poraz“, pita se.
To definiše kao defetizam dela opozicije.
„Ponavljam, i to govorim i ovim famoznim kritičarima, ako ne uspemo, ostavka je uvek rešenje. Ali ovaj put, to vlast treba da zna, nema autentičnog tumača. Ovo će biti u skladu sa autentičnim tumačenjem. (…) Odgovorni ljudi pokušavaju nešto da urade. Defetisti nikad ništa nisu uradili“, zaključuje.
Izvor: N1
