Predlogom
medijske strategije, inače, bilo je predviđeno osnivanje regionalnih javnih
servisa u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu, dok je,
prema nezvaničnim informacijama, Socijalistička partija Srbije zahtevala da se
u tekst dodaju i Vranje i Jagodina. Brisanjem iz predloga strategije gradova u
kojima bi se osnivali regionalni servisi ostala je otvorena mogućnost da se članovi
vladajuće koalicije naknadno dogovore o ovom pitanju.
Kako
se navodi u tekstu strategije, javni regionalni RTV servisi biće ustanovljeni
putem konkursa, dok će „procedura formiranja javnih regionalnih RTV servisa biti
detaljno utvrđena posebnim zakonom o javnim servisima“. Predviđeno je da u roku
do 18 meseci od usvajanja strategije bude utvrđen i predlog zakona o javnim RTV
servisima, kao i usklađeni propisi kojima se regulišu medijska koncentracija i
transparentnost vlasništva sa pravilima EU. Što se tiče finansiranja javnih
servisa, u strategiji je istaknuto da će „u Republici Srbiji biti obezbeđeni
potrebni uslovi za rad i stabilni izvori finansiranja javnih RTV servisa“, kao
i da će biti u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći.
Formiranje
regionalnih javnih servisa prihvaćeno je, podsetimo, uprkos protivljenju
medijskih udruženja, ali i primedbama Evropske komisije. U primedbama EK,
naime, navodi se da je „osnivanje još šest regionalnih javnih servisa, na ionako
konkurentnom tržištu, ozbiljan razlog za zabrinutost“.
„Iako
potpuno razumemo lokalni interes osnivanja ovih servisa, ozbiljno smo zabrinuti
da će takva tela biti finansijski neodrživa. S druge strane, mogli bi da se
pronađu alternativni načini da se ispune zahtevi za informisanje od javnog
interesa za određeni region“, istakli su iz EK.
Medijska
strategija predviđa još i da država ne može biti vlasnik javnih glasila, sem u
pojedinim slučajevima, i da će se povući iz vlasništva u svim medijima u roku
od dve godine od donošenja adekvatnih zakona. Država, naime, može biti osnivač
specifičnih glasila koja su u funkciji bližeg informisanja i upoznavanja
građana sa radom državnih organa i javnih preduzeća, kao što su internet
portal, skupštinski kanal, službeni glasnik i bilteni.
„U
cilju blagovremenog i kvalitetnog informisanja stanovništva na Kosovu i
Metohiji, Republika Srbija zadržava osnivačka prava nad Javnim preduzećem za
novinsko izdavačku delatnost Panorama u okviru kojeg izlazi nedeljno javno glasilo
Jedinstvo“, navodi se još u strategiji.
Takođe,
nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na
jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani, iako je EK uputila primedbu i na
tu odredbu.
„Činjenica
da saveti nacionalnih manjina mogu da finansiraju sopstvene medije novcem iz
državnog budžeta podjednako je problematično zbog prirode njihove politike i
potencijalnog uticaja na medijski sadržaj. Mogli bi da se pronađu alternativni
načini da se podrže programi na jezicima nacionalnih manjina, tamo gde je
potrebno, na primer preko konkretnih projekata ili putem osnivanja nezavisnih
emitera na jezicima nacionalnih manjina“, navode u EK.
Autor: B. Cvejić
