Ni
odluke o usvajanju prigovora neizabranih sudija, kao ni odluke o odbijanju
prigovora nisu propraćene nikakvim obrazloženjem VSS. Društvo sudija Srbije je
zbog toga podnelo novu žalbu povereniku za informacije.
Poverenik
Rodoljub Šabić za „Blic” kaže da je „loše i uznemirujuće da komunikacija između
profesionalnog udruženja sudija i VSS, u kome većinu čine upravo sudije,
zahteva intervenciju poverenika za informacije”.
–
Žalba je u skladu sa zakonom utvrđenom procedurom dostavljena VSS uz zahtev da
se izjasne o navodima žalbe. Nakon toga u primerenom roku doneću odluku po
žalbi. Da ne bi bilo shvaćeno kao prejudiciranje, u ovom trenutku neću govoriti
kakva će konkretno ta odluka biti, a pretpostavljam da za javnost nije nikakva
tajna da će ona biti u skladu sa mojim već poznatim shvatanjem da su
informacije o reformi pravosuđa apsolutno legitiman predmet interesovanja. I to
ne samo učesnika u postupku opšteg izbora nego i svih građana Srbije – kaže
Šabić.
Dragana
Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, podseća da je posle sudskih izbora
u martu, kada je izabrano šest novih sudija, VSS saopštio da će reviziju
reizbora sprovoditi upravo te sudije koje će biti podeljene u dve komisije.
–
Društvo sudija je tražilo da obe komisije dostave svoju odluku VSS i sudiji jer
bi onda uticaj starih članova VSS na sednici koja se kasnije organizuje, da bi
se formalno odlučilo da li se sudija vraća na posao ili ne, bio manji – kaže
Boljevićeva za „Blic”.
Ukoliko
bi, kako kaže, predlog komisije da se sudija vrati na posao VSS zanemario, onda
bi, tvrdi ona, bilo jasno da su stari članovi uticali na drugačiju odluku.
–
Zato smo mi tražili da se odluke, tj. predlozi komisija Visokom savetu sudstva
šta da se uradi sa pravnim lekom sudija, dostavi sudijama. VSS to odbija, kao
što odbija da omogući prisustvo javnosti na svojoj sednici gde odlučuje hoće li
vratiti sudiju na radno mesto ili ne – navodi ona.
Kada
dobije predlog komisija o tome da li se sudija treba da bude vraćen ili ne, VSS
ga razmatra, neki članovi mogu da se slože sa predlogom, neki ne moraju, iznose
se argumenti i posle toga sledi glasanje. Do glasanja, javnost ima pravo da zna
šta se dešava dok se samo glasanje organizuje bez prisustva javnosti.
Predsednica
Društva sudija Srbije objašnjava da jedino uz dostavljanje predloga komisija
Visokom savetu sudstva i sudijama i otvaranje sednice VSS za javnost može da se
ostvari transparentan rad VSS i kontrola uticaja na postupak od strane
političkog dela VSS. Taj uticaj je, prema prošlogodišnjem “izveštaju o
napretku”, koji je sprovela Evropska komisija bio značajan.
–
Pošto VSS to ne želi da omogući, postoji osnovana sumnja da se i dalje vrši
politički uticaj na rad Visokog saveta sudstva – završava Boljevićeva.
Autor: I.M.J. – Ž.J.
