U septembru 2025. godine, Evropska federacija novinara (EFJ) objavila je svoj stav o upotrebi veštačke inteligencije u redakcijama. EFJ sada predstavlja rezultate istraživanja sprovedenog zajedno sa partnerima FIA, FIM i UNI MEI, u okviru projekta „Atypical Work IV“, koji finansira Evropska komisija. Iako veštačku inteligenciju uglavnom vide kao priliku, novinari i novinarke su zabrinuti zbog etičkih pitanja koja prate njenu primenu. Istovremeno, žele veći pristup programima obuke i radionicama o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu.
Novi izveštaj o veštačkoj inteligenciji i radu u sektoru medija, umetnosti i zabave u Evropi nastao je u okviru projekta Atypical Work IV, u kojem učestvuju EFJ, Međunarodna federacija glumaca (FIA), Međunarodna federacija muzičara (FIM) i UNI-MEI. Zasnovan je na opsežnom istraživanju među evropskim članovima ove četiri federacije, kao i među članovima odabranih nacionalnih sindikata koji predstavljaju glumce, muzičare, tehničko osoblje i novinare. Autor izveštaja je belgijska konsultantska kuća za umetnost TWIIID.
Cilj istraživanja bio je da pruži pregled načina na koji veštačka inteligencija utiče na svakodnevni rad zaposlenih u sektoru medija, umetnosti i zabave. Analizirano je koje su primene AI najrasprostranjenije i kako ih zaposleni doživljavaju. Takođe se ispituju potrebe za novim veštinama i promene u obimu posla usled brzog razvoja AI tehnologija, kao i zabrinutost zbog njihovog uticaja na kreativni rad. Pored toga, istraživanje razmatra kako zaposleni smatraju da bi primena veštačke inteligencije trebalo da bude uređena kroz zaštitne mere, naknade, kolektivno pregovaranje, javne politike i druge mehanizme.
Kako se navodi u uvodu izveštaja, „ovi izveštaji ne pretenduju da pruže konačan ili sveobuhvatan prikaz. Veštačka inteligencija se razvija izuzetno brzo, a stavovi prikazani u ovom istraživanju odražavaju određeni trenutak s kraja 2025. godine. Nadamo se da će oni pružiti čvrstu osnovu zasnovanu na dokazima i glasovima radnika i njihovih reprezentativnih organizacija za strategije kolektivnog pregovaranja, odgovore javnih politika i socijalni dijalog koji su ovom sektoru hitno potrebni.“
Rezultati istraživanja jasno pokazuju da novinari/ke već u velikoj meri koriste veštačku inteligenciju, posebno za automatsku transkripciju i sažimanje intervjua ili audio-snimaka (76%), kao i za automatsko prevođenje i titlovanje radi povećanja dostupnosti i dosega novinarskih sadržaja (76%). Međutim, studija istovremeno ukazuje na ozbiljne etičke dileme povezane sa upotrebom AI. „Profil zabrinutosti u novinarstvu dominantno je usmeren na očuvanje poverenja javnosti. Najizraženija zabrinutost odnosi se na dipfejk sadržaje i dezinformacije (93,5%), zatim na zloupotrebu sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom (90,3%) i etičke probleme automatizovanog izveštavanja (90,3%). To pokazuje da novinari/ke AI vide kao pretnju procesu provere informacija, kredibilitetu i odgovornosti. Reč je o rizicima koji prevazilaze granice redakcije i utiču na publiku i demokratski dijalog.“
Iako većina anketiranih novinara/ki pre svega traži dodatne informacije o veštačkoj inteligenciji, žele i da naprave korak dalje – čak 64,5 odsto njih izrazilo je želju da pohađa obuke ili radionice o AI alatima.
U istraživanju je učestvovalo i 30 novinarskih sindikata iz 19 evropskih zemalja. Članice EFJ većinu AI alata vide kao značajnu priliku, ali postaju znatno opreznije kada je reč o alatima koji omogućavaju automatizovanu proizvodnju sadržaja ili upravljanje njegovom distribucijom. Sindikati novinara iskazuju visok nivo zabrinutosti u svim ispitivanim oblastima rizika. Najveći procenat ispitanika koji su naveli da su „veoma zabrinuti“ odnosi se na zaštitu autorskih prava (60%), dipfejk sadržaje i dezinformacije (60%) i zloupotrebu sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom (52%). To pokazuje da sindikati AI doživljavaju kao direktnu pretnju autorskim pravima, integritetu informacija i kontroli nad korišćenjem novinarskog sadržaja. Visoko na listi zabrinutosti nalaze se i zarade i uslovi rada (72% ispitanika je zabrinuto ili veoma zabrinuto), kao i transparentnost i navođenje izvora, gubitak radnih mesta usled automatizacije, pad kvaliteta sadržaja i uticaj veštačke inteligencije na sindikate i kolektivne pregovore.
U odgovorima otvorenog tipa sindikati novinara izražavaju snažan osećaj zabrinutosti i nespremnosti da se suoče sa posledicama koje AI donosi profesiji. Najveći problemi odnose se na nedostatak strategije i regulative, ugrožavanje autorskih prava i pad kvaliteta i autonomije novinarstva. Često se ističe da medijski sektor reaguje bez jasnog plana i politike. „Ne postoji strategija niti definisan način rada u vezi sa veštačkom inteligencijom – postoje samo povremena saopštenja za javnost i pristup koji se svodi na prilagođavanje okolnostima.“ Ispitanici smatraju da donosioci odluka potcenjuju hitnost razvoja AI pismenosti među novinarima i građanima, dok se dezinformacije i dipfejk sadržaji šire velikom brzinom.
Sindikati i udruženja takođe povezuju razvoj veštačke inteligencije sa dugotrajnim ekonomskim slabljenjem novinarstva i dominacijom digitalnih platformi. Dodatna zajednička zabrinutost odnosi se na kvalitet, etiku i kreativnu nezavisnost: „Sve veće oslanjanje na AI alate u proizvodnji vesti dovelo je do brže, ali često površnije produkcije sadržaja, sa manje konteksta i manjim brojem proverenih izvora.“
Novinarski sindikati i udruženja iskazuju veoma izraženu potrebu za podrškom u vezi sa veštačkom inteligencijom, posebno kada je reč o informacijama, pravnim alatima i kapacitetima za kolektivno pregovaranje. Gotovo svi (87,5%) žele jasne i lako dostupne informacije o načinu primene AI u medijskom sektoru, dok isti procenat traži pravne smernice u vezi sa autorskim pravima, korišćenjem podataka i transparentnošću algoritama. Velika većina ispitanika zalaže se za razvoj okvira za kolektivno pregovaranje (75%), izradu sektorskih studija o uticaju AI (66,7%), modela ugovornih klauzula (62,5%), alata za praćenje primene AI (70,8%), programa obuke (75%) i resursa za izradu etičkih smernica i obezbeđivanje ljudskog nadzora (62,5%). Više od polovine ispitanika takođe smatra da su potrebne platforme za dijalog sa poslodavcima i tehnološkim kompanijama (54,2%), finansijska podrška sindikalnim inovacijama u oblasti AI (70,8%) i pomoć za aktivnije učešće u kreiranju politika na nivou Evropske unije i međunarodnih organizacija (66,7%).
Izveštaji su dostupni za preuzimanje na engleskom ovde: 1-FIA, 2-UNI MEI, 3-EFJ, 4-FIM
Izvor: EFJ, prevod NUNS
