„Zamisli
snimaju film o meni”, izgovara u jednom kadru dokumentarca poznati i priznati
srpski i slovenački novinar Jurij Gustinčič, dugogodišnji komentator i dopisnik
„Politike”.
Dokumentarni
film RTV Slovenije, „Dvadeseti vek Jurija Gustinčiča”, nastao povodom velikog
životnog jubileja, Gustinčičevog devedesetog rođendana, obeležava njegovih
sedam decenija u novinarstvu, podseća na britke kolumne koje je pisao za
„Politiku” , izveštavanje za TV Ljubljanu i TV Beograd, tekstove koje i danas
piše kao komentator slovenačke „Mladine”. Premijera u beogradskom hotelu „In”,
u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, okupila
je brojna čuvena pera „Politike”, i one koji su nekad pisali i one koji i danas
pišu, ali i državnike i diplomate, slovenačkog ministra Boštjana Žekša,
ambasadora Slovenije u Srbiji Franca Buta.
–
Slava jednog novinara iz štampe nije isto što i slava televizijskog novinara.
Ja sam u Sloveniji radio na televiziji i tako postao veoma poznat. U Srbiji me
znaju samo oni koji su čitali „Politiku”. To je manji broj ljudi, ali ja sam
ponosan na taj broj i na ljude za koje sam radio – rekao je Gustinčič.
U
„Politici” je radio od 1951. do 1985. godine, a kako su to primetile njegove
kolege, otkrivao je čitaocima svet u vreme kada se daleko manje putovalo i što
je najvažnije: davao im je tumačenje tog sveta. Bio je stalni dopisnik iz
Njujorka i Londona, među malobrojnim izveštačima prisustvovao je sastanku
Ričarda Niksona i Josipa Broza Tita u Beloj kući, jedini je profesionalni
novinar koji je uspeo da uđe u Prag 1968. godine za vreme čuvenog „praškog
proleća” i izveštava odatle a 1980. godine u Beloj kući, sa Goranom Milićem,
tada dopisnikom jugoslovenske televizije, uradio je intervju sa Džimijem
Karterom. U istoriji naše kuće, ostaće zabeleženo i to da je „Politika” bila
jedini list iz istočne Evrope koja je imala detaljne izveštaje o aferi
„Votergejt” – zaslugom Gustinčiča. Taj krupni događaj, ne samo novinarski, nego
i istorijski, uz „praško proleće”, zabeležen je i u Gustinčičevoj privatnoj
istoriji kao jedan od najvažnijih o kojima je izveštavao.
Sa
nostalgijom se seća dana kada je bio dopisnik iz Londona, otkrivajući da mu je
uz Vipavsku dolinu u Sloveniji, to jedno od omiljenih mesta i grad gde bi uvek
mogao da živi. Iz britanske prestonice vratio se 1967. godine. Tada u jednoj od
svojih kolumni u „Politici” podiže pravu buru reakcija, kada piše da je dosta
nesvrstanih, da se treba pozabaviti odnosima sa zapadom i da se mora prvo
zavesti red u svojoj kući, evropskoj kući. Danas slušamo od njegovih
slovenačkih kolega da svojim komentarima i dalje „pogađa u milimetar”: kada je
na čelo SAD-a došao Barak Obama, i sam uzbuđen zbog tog događaja, rekao je da
je Obama probudio u nama nadu, ali da bi i razočarenje moglo da bude veliko kao
oduševljenje.
–
Iznenađen sam što sam tako daleko stigao, novinari ne žive tako dugo jer život
koji oni vode nije normalan, ali ja sam izgleda izuzetak. Poznati britanski
novinar Alister Kuk, koji je izveštavao iz Amerike za Bi-Bi-Si, čitao je svoj
poslednji izveštaj, jer se, kako je objavljeno, povlači iz novinarstva po
preporuci lekara. Tri dana posle tog poslednjeg izveštaja, umro je. Mislim da
je to idealan novinarski život – kaže Gustinčič.
Autor: Jelena
Čalija
