Za
NUNS, UNS, Asocijaciju medija, ANEM, NDMNV i Lokal pres sada je najvažnije da
1.juanuara 2012.godine zaista i počne primena novog načina državnog
finansiranja medija, što je i predviđeno Akcionim planom, rekao je Zoran
Sekulić, koji je bio jedini predstavnik medijskog sektora u premijerovoj Radnoj
grupi zaduženoj za izradu Strategije.
On je
napomenuo da to proističe iz obaveze Srbije da primeni od početka naredne
godine odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) o evropskim
standardima zaštite medijske konkurencije i kontrole državne pomoći medijima.
„To
znači da bi država od početka naredne godine morala da prestane sa direktnim finansiranjem
bilo kakve medijske proizvodnje“, precizirao je Sekulić.
Prema
njegovim rečima, to podrazumeva prelazak na sistem projektnog finansiranja
medijskih sadržaja u javnom interesu, preko konkursa koji bi svim akterima na
medijskoj sceni bili dostupni pod ravnopravnim uslovima.
„Političke
okolnosti i najavljeni izbori ne smeju da budu razlog za odlaganje pripreme
zakonodavne reforme koja iz ovoga mora da proistekne“, smatra Sekulić.
On je
najavio da će medijski sektor, koji je o ovim pitanjima prvi put postigao
konsenzus, insistirati na tome da ne bude odlaganja zakonskih reformi, kao i da
će insistirati da se pare poreskih obveznika ubuduće ne troše na „plate i
honorare zaposlenih u nekim medijima“.
Vlada
Srbije je na telefonskoj sednici 28.septembra usvojila Medijsku strategiju,
podsetio je Sekulić i precizirao
da je tome prethodilo šest sastanaka Radne grupe, fomirane rešenjem premijera krajem
avgusta, koja je svoj deo posla završila 8.septembra.
„Bilo
je predloženo nekoliko radnih verzija teksta Strategije, na svaki od njih je
bilo više ili manje primedbi medijskog
sektora, bilo je dijaloga, usaglašavanja, polemika i tenzija, bilo je i momenata
kada je medijski sektor hteo da istupi iz Radne grupe, ali to se nije desilo,
jer je država pristala da načini ustupke“, objasnio je Sekulić.
Od
sedam amandmana, koje je na završni Predlog teksta Strategije podneo medijski
sektor, Radna grupa je prihvatila šest, koji se odnose na vlasništvo u
medijima, povlačenje države iz vlasništva u medijima, transparetnost medijskog vlasništva,
položaj Tanjuga, medije čiji su osnivači Nacionalni
saveti nacinalnih manjina i Akcioni plan za sprovođenje Strategije.
Nije,
međutim, prihvaćen amandman koji se odnosi na formiranje šest regionalnih Javnih
servisa u Srbiji, na šta predstavnici medijskih i novinarskih udruženja imaju
najviše primedbi.
To je
i razlog zašto medijski sektor Strategiju, sa usvojenim amandmanima, smatra u
osnovi prihvatljivom, sem u delu o regionalnim javnim servisima, za koji traži
da se briše iz ovog dokumenta.
Predsednik
Asocijacije nezavisnih elektronmskih medija (ANEM) Saša Mirković smatra da
„cela igranka“ sa regionalnim Javnim servisima deluje prilično
neozbiljno.
„Sve
je krenulo tako što neko ima primedbe kako RTS izveštava o određenim temama,
onda je rečeno, pa dobro, to će bolje raditi pokrajinski javni servis, da bi
onda neko rekao, ne, ni to nije dovoljno, treba da imamo regionalne javne
servise…“, objasnio je Mirković.
Očekujem,
upozorio je Mirković, da će uskoro neko reći da nisu dovoljni ni regionalni,
već da treba formirati i lokalne javne servise.
„U
čijem je to interesu i ko će to da finasira? Ovakvo rešenje neće imati uticaja samo
na elektronske medije, već će trajno oblikovati medijsku scenu u Srbiji i kada
su u pitanju agencije i štampani mediji“, rekao je Mirković.
Uspeli
smo da ubedimo državu da treba da se povuče iz vlasništva nad medijima, ali su
oni, s druge strane, ostali pri stavu da treba da imaju još šest regionalnih
servisa, ocenio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko
Gruhonjić.
To je
virus koji je ubačen u sistem informisanja u Srbiji, upozorio je Gruhonjić i
zapitao „kako je moguće govoriti o fer tržišnoj utakmici kada imate
elektronske medije čiji je opstanak, po ko zna kojim kriterijumima,
zagarantovan“.
S
druge strane, dodao je on, istovremeno imate i „druge medije u tim istim
regionima, čiji je opstanak skoro isto tako izvestan – propašće“.
Osnovni
zahtev Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) jeste da država od 1.
januara prestane da bude akter na medijskom tržištu, poručio je predsednik NUNS
Vukašin Obradović.
„Pitanje
privatizacije medija i povlačenja države je proces koji zahteva vreme i koji će
se odvijati kroz donošenje zakona, ali u ovom trenutku, kroz primenu zakona o
kontroli državne pomoći, država je dužna da obezbedi iste uslove za sve aktere
na tržištu“, rekao je Obradović.
Predsednica
Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović kaže da UNS „nema
veliko poverenje“ u dobre namere vlasti.
Prema
njenoj oceni, Medijska strategija urađena da bi se „pred Briselom“
ostavio utisak kako vlast sluša građane, konsultuje novinare i drži do
mišljenja javnosti.
„U
stvarnosti, prava medijska strategija vlasti je da kontroliše medije, tako što ih
korumpira, na šta u nedavnom izveštaju ukazuje i (predsednica Saveta za borbu
protiv korupcije) Verica Barać“, rekla je Smajlović.
