Godina 2025. donela je jednu od najznačajnijih institucionalnih promena u medijskom sektoru – Evropski akt o slobodi medija (EMFA), odnosno Uredbu (EU) 2024/1083, koja je u avgustu 2025. godine počela u potpunosti da se primenjuje širom Evropske unije.
Godinu dana nakon početka njegove primene u nacionalnim zakonodavstvima, 8. avgusta, ukupna slika daleko je od očekivane. Evropska federacija novinara (EFJ) i njene članice u državama članicama EU pomno prate često složen proces primene na nacionalnom nivou i njegov dalji razvoj. Zajedno sa rezultatima ovogodišnjeg Monitora medijskog pluralizma, koji pruža uvid u trenutno stanje u oblastima obuhvaćenim EMFA, dostupni podaci pokazuju da je primena neujednačena u većini oblasti i da problem fragmentisanosti nije prevaziđen. Dok su samo četiri zemlje ispravno ispunile svoje obaveze, 23 države članice i dalje zaostaju, a neke čak postupaju suprotno od onoga što se od njih očekuje.
Za EFJ i novinarske sindikate i udruženja u njenom članstvu najvažnija pitanja su zaštita od upotrebe špijunskog softvera (član 4), obaveze medijskih kompanija u pogledu transparentnosti (član 6), zaštita javnih medijskih servisa od političke kontrole i obezbeđivanje njihove finansijske održivosti (član 5), procena uticaja koncentracija na medijskom tržištu na pluralizam i uredničku nezavisnost, odnosno test javnog interesa prilikom spajanja medija (član 22), kao i nezavisnost nacionalnih regulatornih tela za medije.
Naredna godina pokazaće da li postoji politička volja da se sprovedu preko potrebne promene u regulisanju medija i političkoj kulturi, koje su od ključnog značaja za demokratsku otpornost Evrope. EFJ je posebno zabrinuta zbog zaštite od upotrebe špijunskog softvera, koja ne zahteva velike institucionalne reforme, već jasne garancije i pažljivo tumačenje izuzetaka povezanih sa nacionalnom bezbednošću i javnim interesom. Zabrinjavajući primeri zabeleženi su, između ostalog, u Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Italiji. Na nacionalnim vladama, nezavisnim regulatornim telima za medije, Evropskom odboru za medijske usluge i medijskim organizacijama je da ova zakonska prava pretvore u svakodnevnu zaštitu.
„Takva međusobna saradnja različitih aktera može da funkcioniše samo kada su transparentnost i dovoljni resursi u njenom središtu i kada akteri mogu da snose odgovornost za ono što se sprovodi ispravno, ali i za ono što se ne sprovodi. Svakako je od presudnog značaja aktivan nadzor Evropske komisije, kao i politička volja da se pokrenu postupci zbog povrede prava EU protiv država članica koje krše EMFA, nezavisno od geopolitičkih ili drugih interesa“, izjavila je direktorka EFJ-a Renate Šreder.
S obzirom na to da u mnogim državama članicama nisu uspostavljene strukture koje obezbeđuju nezavisnost javnih medijskih servisa, EFJ će pokrenuti kampanju o njihovoj ključnoj ulozi i značaju adekvatno finansiranih i nezavisnih javnih medijskih servisa u vremenu sve izraženijih dezinformacija i polarizacije, kao i oslabljenog informacionog ekosistema.
EFJ se takođe konsultuje sa Evropskim odborom za medijske usluge, posebno u vezi sa koncentracijom medijskog vlasništva i testom javnog interesa na nacionalnom nivou (članovi 22. i 23). Dosadašnja primena širom Evrope je neujednačena: prema Monitoru medijskog pluralizma, zaključno sa 2025. godinom, 16 zemalja nema uspostavljen test medijskog pluralizma, dok još devet ima starije zakone koji možda nisu usklađeni sa članom 22.
Evropski odbor za medijske usluge suočava se sa poteškoćama u tumačenju toga šta predstavlja „uticaj na unutrašnje tržište“, ograničenim resursima – budući da regulatori izrađuju mišljenja kao dodatni deo svojih poslova – kao i pitanjima o tome koliki praktični uticaj njegova mišljenja mogu da imaju, posebno u zemljama u kojima dolazi do nazadovanja demokratije. Kao što se s pravom navodi u Monitoru medijskog pluralizma, Odbor bi trebalo podsticati da sistematičnije uključuje organizacije civilnog društva, novinarska udruženja i akademsku zajednicu. Postoji velika potreba da Evropska komisija izradi smernice za primenu člana 22.
