Istraživanje,
koje je sproveo Centar za digitalne medije „Pozitiv“ na uzorku od 2.208
ispitanika, pokazuje da dve trećine građana smatra da u medijima treba da bude
više obrazovnog programa, svaki treći da nedostaje dokumentarnih emisija, dok
25 odsto misli da publici treba obogatiti ponudu informativnog programa.
Predsednik
UO ovog centra Ljubiša Bojić kaže za Danas da smo součeni „sa emotivnom
prazninom i konstruisanom objektivnošću u medijima, iako bi građani Srbije
voleli više obrazovnih i dokumentarnih programa, kao i informativnih emisija u
kojima se daje prednost toplim ljudskim pričama i primerima iz društva koji
inspirišu“.
–
Pretpostavljam da će i naredna istraživanja pokazati da građani ne žele da
gledaju i slušaju zabavu, ali da nisu u mogućnosti da se odupru, kao
alkoholičari koji ne mogu da prestanu sa konzumacijom alkohola koji im neko
potura pod nos, iako znaju da taj porok nije dobar za njih – objašnjava Bojić.
Rezultati
istraživanja ukazuju da oko 64 odsto ispitanika kaže da koristi medije u većoj
meri nego pre deset godina, kao i da procenat medijske zavisnosti publike u
Srbiji za ovu godinu iznosi skoro 68 odsto. Svaki četvrti ispitanik, naime,
smatra da preteruje u korišćenju medija, trećina njih medije koristi da bi
zaboravila na probleme, dok 45 odsto kaže da oseća često da ih vesti o
kriminalu, nepogodama i epidemijama plaše ili negativno utiču na raspoloženje.
Prema
ovim podacima, sa nivoom medijske zavisnosti raste broj ljudi koji medije
koristi u svrhu zabave, ali i da je stepen zavisnosti od novih medija, odnosno
od interneta, veći nego od starih medija. Među medijskim zavisnicima, pokazuje
istraživanje, u većem procentu se nalaze mlađe osobe, nezaposleni, ali i oni
koji smatraju da je potrebno više izveštaja o političarima na TV-u i onih koji
ocenjuju da se u medijima realno prikazuje ženska lepota.
–
Interesantno je da su najveći stepen zavisnosti građani pokazali u odnosu na
internet. Iako onlajn mediji pružaju pregršt mogućnosti i bazu svetskog znanja,
bitno je sagledati kakav je njihov uticaj na ljudske odnose, jer ispada da sada
možemo doći do bilo koga, ali da nedostaje kreativnost. Zato će naša misija
biti da kontinuirano pratimo medijsku zavisnost u regionu, kao i da uspostavimo
sistem za procenu realnosti medijskih sadržaja koji se zasniva na praćenju
trendova sa društvenih mreža – ističe Bojić.
Kako
još pokazuju rezultati, više od 35 odsto medijskih zavisnika mediji čine
srećnim osobama, dok svega 16,5 odsto njih se oseća nesrećnim zbog medija.
Najveći procenat onih koji se osećaju srećnima zbog nekog medija su oni koje ih
takvima čini radio, dok se najviše medijskih zavisnika oseća nesrećnim zbog
štampanih medija.
Ovo
istraživanje, kako je najavljeno, biće prvi korak u konkurisanju za regionalne
IPA fondove, a rezultati istraživanja treba da pomognu vladama da unaprede
svoje medijske strategije, ali i medijima da bolje ostvaruju svoju društvenu
ulogu. Inicijativu Pozitiv centra za digitalne medije podržalo je Ministarstvo
za kulturu, informisanje i informatičko društvo.
Autor: B. Cvejić
