O
uticaju TV programu na razvoj dece, kao i o prilagođenosti sadržaja najmlađem
uzrastu, govori i procena izneta na ovom skupu da je 97 odsto domaćeg programa
preporučljiva za starije od 12 godina.
Goran
Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), upozorio je da
programi koje emituju domaće televizijske stanice sve više ugrožavaju decu i
omladinu. Tome u prilog on je dodao da je jedan od najčešćih prekršaja koje
emiteri u Srbiji prave pogrešno označavanje, brojevima u crvenom krugu, uzrasta
koji može da gleda određeni program. Peković smatra da to ne predstavlja
zaštitu u pravom smislu reči, već pomoćno sredstvo kojim se roditeljima šalje
signal da obrate pažnju na sadržaj koji je dostupan njihovoj deci. Prema
njegovoj oceni taj problem se pre može rešiti edukacijom predstavnika emitera
nego njihovim kažnjavanjem.
–
U većini evropskih zemalja regulatorno telo nije nadležno da klasifikuje
programe prema uzrastu koji može da ih prati, već je to odgovornost samih
emitera. Televizije su, dakle, dužne da obeležavaju programe na taj način, ali
se često dešava da prave slučajne, ili namerne, greške. Tako se može uočiti da
su sadržaji koji uključuju eksplicitne scene seksa, nasilja ili govora mržnje,
označeni brojem 16, iako bi morali da nose oznaku 18, kao i da budu prikazivani
isključivo posle ponoći – napomenuo je Peković.
Komentarišući
procenu da 97 odsto programa na nacionalnim televizijama nije preporučljivo za
decu mlađu od 12 godina, Peković je rekao da bi RRA trebalo da uradi analizu o
tome koliko je programa prilagođeno svim uzrastima. „Ukoliko i ima takvih
programa, verovatno se mogu meriti promilima u odnosu na ukupan sadržaj“,
ocenio je Peković i dodao da poseban problem predstavljaju rijaliti šou
programi, koji su se svojevremeno emitovali tokom celog dana, a u kojima su se
mogle čuti psovke i videti neprimereno ponašanje. On je podsetio da je zbog
toga RRA donela obavezujuće uputstvo emiterima da se takvi sadržaji emituju
isključivo posle ponoći i da se ne puštaju u realnom vremenu, odnosno da se
emituju odloženo za nekoliko minuta. Kako je rekao, ovakve odluke RRA o
rijaliti programima „urodile su plodom i od tada nije bilo ozbiljnijih ispada“.
Dragan
Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), konstatovao
je da je situacija u vezi sa zaštitom dece kao akterima u medijskim sadržajima
znatno bolja nego ranije i da se sve češće identitet dece skriva zatamnjivanjem
lica i prikrivanjem imena, prezimena, kao i drugih ličnih podataka. Kad je reč
o uticaju medija na razvoj dece, on je napomenuo da su „rak rana našeg društva“
modeli koje mediji nude kao uzore, odnosno način na koji se prezentuju osobe sa
estrade čiji se privatni život glorifikuje.
–
Najvažnije u ovom slučaju jeste obrazovanje i moramo pronaći način da podignemo
nivo medijske pismenosti u Srbiji. Smatram da treba pokrenuti širu društvenu
aktivnost i možda uvesti u osnovne i srednje škole predmet medijska pismenost,
jer dolazi vreme u kojem će uticaj medija biti još izraženiji. Činjenica je da
deca danas mogu veoma lako na internetu da dođu do raznih „hard kor“ sadržaja,
a većina roditelja nije dovoljno edukovana da proceni šta je od medijskog
sadržaja prikladno za njihovu decu – ističe Janjić.
Prema
oceni Danijele Šegan, pomoćnika glavnog i odgovornog urednika RTV Studio B,
medijski sadržaj koji se emituje na nacionalnim frekvencijama „liči na bojevu
glavu“ i niko ne zna „kako će ona eksplodirati i kakve posledice izazvati“. Ona
je navela da neki programi katastrofalno utiču na razvoj mališana i zapitala se
zašto roditelji dozvoljavaju deci da gledaju određene emisije, a ponekad im se
čak i pridruže u gledanju.
–
Ne postoji velika mogućnost da se deca zaštite od neprimerenog programa na
televizijama, jer se nikad ne zna u koje doba dana će se emitovati nekakvi
eksplicitni sadržaji. Ukoliko bih morala da odlučim čija je uloga u zaštiti
decu od ovakvih sadržaja značajnija, opredelila bih se za roditelje, iako su i
zakoni veoma važni – kaže Šeganova.
Prema
njenim rečima, mediji se nalaze danas u „vrzinom kolu“, jer je „trka za
rejtingom ubila novinarstvo“, kao i da su primitivni sadržaji upravo posledica
te trke.
S
druge strane, Dragiša Kovačević, direktor i glavni urednik SOS kanala, smatra
da je najveća odgovornost u vezi s tim pitanjem na državi, odnosno na RRA, koja
treba da donese pravila kojih bi svi emiteri u Srbiji morali da se pridržavaju.
Prema njegovim rečima, kaznene mere su jedini mogući način da se sankcionišu
mediji koji emituju neprikladne sadržaje ignorišući tako zakone.
–
U udarnim terminima na domaćim televizijskim stanicama mogu se uočiti
neprimereni sadržaji. Scene sa cigaretama, isto tako, veoma su česta pojava,
naročito u domaćim filmovima i serijama, iako je nedavno donet zakon koji to
zabranjuje. Roditelji se ne mogu sami izboriti sa tim, a emiteri nikada neće
biti jedinstveni po tim pitanjima – naglasio je Kovačević, koji je apelovao na
državu da bude taj „arbitar“, koji će određivati pravila igre i rešavati
probleme u ovoj oblasti.
Autor: Bojan Cvejić
