Kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, suočava se sa jednim od najvažnijih sudskih procesa u svojoj istoriji.
Kako piše BBC, trideset američkih saveznih država tvrdi da je kompanija prekršila niz saveznih i državnih zakona o zaštiti dece i privatnosti, posebno načinom na koji su njene platforme dizajnirane i usmerene prema mladim korisnicima.
Suđenje pred porotom trebalo bi da počne danas, a ishod bi mogao imati posledice koje bi daleko prevazišle samu novčanu kaznu, preneo je Forbes BiH.
Države od Mete traže više od bilion dolara, ali i velike promene načina na koji Instagram i Fejsbuk funkcionišu za decu i tinejdžere.
Ako Meta izgubi ovaj proces, neke od funkcija koje su godinama bile sastavni deo društvenih mreža mogle bi biti ukinute ili značajno izmenjene.
Šta države traže od Mete?
Prema tužbi, države od kompanije traže brojne promene na njenim platformama.
Među zahtevima su uvođenje sistema provere roditeljskog pristanka za tinejdžerske korisnike, promena algoritama preporuka, uklanjanje pojedinih filtera koji menjaju izgled korisnika, ukidanje automatske reprodukcije video sadržaja, ograničavanje mogućnosti kreiranja više naloga i ukidanje sadržaja koji automatski nestaje, poput Instagram storisa.
Traži se i promena načina na koji funkcionišu obaveštenja i koja korisnike vraćaju u aplikaciju.
U središtu tužbe nalazi se tvrdnja da ove funkcije nisu slučajne, već da su dizajnirane kako bi korisnike, uključujući decu i tinejdžere, zadržale na platformama što je moguće duže.
Države tvrde da je Meta svesno koristila takve mehanizme kako bi povećala broj korisnika i njihovu aktivnost, čime je dodatno povećavala svoje poslovne prihode.
Meta, koja danas na berzi vredi oko 1,5 biliona dolara, sve optužbe odlučno odbacuje.
„Snažno se ne slažemo sa ovim optužbama i uvereni smo da će dokazi pokazati našu dugogodišnju posvećenost podršci mladima“, saopštila je glasnogovornica kompanije.
U pitanju nije samo novac
Ono što ovaj slučaj čini posebno važnim jeste činjenica da države ne traže samo novčanu naknadu.
One žele da promene način na koji Instagram i Fejsbuk rade.
To znači da bi eventualna presuda protiv Mete mogla direktno da utiče na svakodnevno iskustvo miliona mladih korisnika.
Brojanje lajkova, beskonačno skrolovanje, automatska reprodukcija videa, algoritamske preporuke i puš obaveštenja predstavljaju osnovne elemente načina na koji danas koristimo društvene mreže.
Ako bi Meta bila prisiljena da ih ukloni ili značajno ograniči, Instagram i Fejbuk kakve danas poznajemo mogli bi izgledati potpuno drugačije.
Sudija koja vodi proces
Zahteve američkih saveznih država razmatraće sutkinja Ivon Gonzalez Rogers, glavna savezna sutkinja u Kaliforniji.
Rogers je poznata po direktnom pristupu i dugogodišnjoj reputaciji pronicljive sutkinje.
Bila je uključena i u poznati sudski proces između Ilona Maska i Sema Altmana, a na saveznoj klupi nalazi se gotovo dve decenije.
Njena odluka u ovom slučaju mogla bi imati dalekosežne posledice za jednu od najvećih tehnoloških kompanija na svetu.
Meta već izgubila važan slučaj u Novom Meksiku
Ovaj proces dolazi u trenutku kada Meta već beleži značajne sudske poraze povezane sa zaštitom mladih korisnika.
U nedavnom slučaju u Novom Meksiku, sudija Brajan Bidšid kaznio je kompaniju sa ukupno 942 miliona dolara i naredio joj da uvede niz promena na svojim platformama.
Među njima je i ukidanje prikaza broja lajkova na Instagramu i Fejsbuku za korisnike mlađe od 18 godina.
Sud je takođe naredio zabranu slanja i primanja eksplicitnog sadržaja među tinejdžerima, kao i ograničavanje puš obaveštenja u određenim delovima dana.
Još ozbiljnije, sudija je Metu proglasio „javnom smetnjom“, odnosno problemom koji može imati štetne posledice po širu populaciju.
Takva pravna kvalifikacija posebno je značajna jer kompaniju ne posmatra samo kroz pojedinačne slučajeve korisnika, nego potencijalnu štetu povezuje sa širim društvenim posledicama.
Meta je najavila žalbu na tu presudu.
Šta bi se dogodilo ako još 30 država pobedi?
Presuda u Novom Meksiku odnosi se samo na tu saveznu državu. Međutim, slučaj koji sada dolazi pred sud u Kaliforniji obuhvata 30 američkih saveznih država. Te države predstavljaju gotovo dve trećine stanovništva Sjedinjenih Američkih Država.
Ako pobede, Meta bi praktično bila prisiljena da napravi mnogo šire promene na svojim platformama.
Zbog toga se ovaj proces smatra mnogo ozbiljnijim od običnog spora oko novčane kazne.
U pitanju je potencijalna promena samog načina na koji jedna od najvećih društvenih mreža na svetu funkcioniše.
Zašto su lajkovi postali problem?
Jedan od najzanimljivijih zahteva odnosi se na lajkove.
Brojanje lajkova postalo je sastavni deo društvenih mreža još u ranim danima Fejsbuka.
Danas je gotovo nemoguće zamisliti Instagram bez brojeva koji pokazuju koliko je ljudi reagovalo na neku fotografiju ili video.
Međutim, poslednjih godina sve je više istraživanja koja ukazuju na mogućnost da takvi sistemi kod mladih korisnika mogu pojačavati osećaj društvenog poređenja, neprihvaćenosti i nezadovoljstva sobom.
U sudskom postupku protiv Mete, države su se pozvale i na interna istraživanja same kompanije.
Prema tim dokumentima, brojčani pokazatelji angažmana mogu poticati ono što se naziva društvenim poređenjem, odnosno proces u kojem osoba procenjuje vlastitu vrednost poredeći se sa drugim ljudima.
Metino interno istraživanje povezivalo je takvo poređenje na Instagramu sa većom usamljenošću, lošijom slikom vlastitog tela i negativnijim raspoloženjem.
Priča devojčice koja je pravila desetine naloga
Jedan od slučajeva koji se spominje u procesu odnosi se na mladu ženu koja je ranije ove godine dobila spor protiv Mete.
Tokom svedočenja opisala je kako je, još kao dete, napravila desetine naloga na Jutjubu i Instagramu.
Te naloge koristila je kako bi povećala broj lajkova na vlastitim objavama, nadajući se da će veći broj reakcija privući pažnju drugih korisnika i pomoći joj da se oseća prihvaćenije.
U vreme kada je počela to raditi imala je samo devet godina.
Kasnije je opisala osećaj depresije, a dijagnozu je dobila kada je imala deset godina.
Njen slučaj postao je jedan od primera koje tužioci koriste kako bi pokazali kakav uticaj sistemi društvenih mreža mogu imati na decu.
Meta je predala više od dva miliona dokumenata
U postupku protiv Mete kompanija je, prema navodima iz procesa, predala više od dva miliona dokumenata.
Tužioci tvrde da se među njima nalaze i interni dokumenti koji pokazuju da je kompanija bila svesna mogućih negativnih posledica svojih proizvoda.
Posebno su značajni dokumenti koji se odnose na način na koji platforme podstiču korisnike da ostanu aktivni.
Algoritmi preporuka, automatska reprodukcija videa, beskonačno skrolovanje i obaveštenja dizajnirani su tako da korisniku stalno nude novi sadržaj.
Upravo je to jedna od ključnih tačaka spora.
Pitanje više nije samo da li društvene mreže mogu biti štetne, već da li kompanija koja ih dizajnira ima odgovornost za način na koji ti sistemi utiču na decu i tinejdžere.
Šira kriza mentalnog zdravlja mladih
Sudija Bidsšid je u svojoj odluci naveo da način na koji su Metine platforme funkcionisale više od deset godina predstavlja deo šire krize mentalnog zdravlja mladih.
Time je sud društvene mreže počeo posmatrati ne samo kao tehnološke proizvode, već i kao potencijalni faktor koji utiče na zdravlje i ponašanje cele populacije.
Sada će tužioci iz još 30 saveznih država pokušati da uvere sutkinju Ivon Gonzalez Rogers da dođe do sličnog zaključka.
Ako u tome uspeju, posledice bi mogle biti ogromne. Ne samo za Metu, već i za celu industriju društvenih mreža.
Presuda koja bi mogla promeniti internet
Ovaj slučaj zato nije samo još jedan sudski spor između američkih saveznih država i velike tehnološke kompanije.
U njegovoj pozadini nalazi se mnogo veće pitanje, da li kompanije koje upravljaju društvenim mrežama imaju pravo da dizajniraju svoje platforme tako da maksimalno zadrže pažnju korisnika, čak i kada su ti korisnici deca?
Ako sud odgovori da takva praksa prelazi zakonske granice, posledice bi mogle osetiti sve velike društvene mreže.
Za Metu bi to moglo značiti promenu jednog dela poslovnog modela koji je razvijala više od deset godina. Za korisnike bi Instagram i Fejsbuk mogli izgledati drugačije nego ikada ranije.
A za tehnološku industriju, ova presuda mogla bi predstavljati važan trenutak u određivanju granice između poslovnog interesa, algoritamskog dizajna i zaštite dece na internetu.
Izvor: Danas
