Evropska federacija novinara (EFJ) i dole potpisane organizacije izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog spirale nasilja prema novinarima u Srbiji, koja se poslednjih nedelja dodatno intenzivirala. Od naše međunarodne misije u Beogradu u martu, pretnje smrću i seksualnim nasiljem na internetu, usmerene protiv nezavisnih medijskih profesionalaca i članova njihovih porodica, sve su učestalije i prolaze gotovo potpuno nekažnjeno.
Dole potpisane organizacije hitno ponavljaju poziv vlastima u Srbiji da okončaju atmosferu nekažnjivosti tako što će procesuirati one koji napadaju medijske profesionalce, uzdržati se od upotrebe opasne retorike i javno osuditi svaki pokušaj gušenja izveštavanja u javnom interesu.
Iako su vlasti Srbije počele aktivnije da odgovaraju na slučajeve kršenja slobode medija evidentirane na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara, od naše misije do danas ti odgovori nisu verno odražavali razmere problema, niti su doveli do konkretnih i delotvornih mera, dok na pojedine slučajeve nadležne institucije nisu ni odgovorile. Imajući u vidu najnoviji odgovor, u kojem ponovo nije osuđena preteća retorika državnih zvaničnika, dole potpisane organizacije pozivaju vlasti da upozorenja shvate sa ozbiljnošću koju zaslužuju, sankcionišu kršenja slobode medija i obezbede zaštitu novinarima koji su već predugo izloženi dehumanizaciji.
Od početka ove godine, platforma Mapping Media Freedom zabeležila je 31 pretnju smrću na internetu, usmerenu protiv 44 medijska profesionalca.
Istaknuti medijski radnici, poput predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Verana Matića, kolumnista Danasa i voditelja podkasta „Dobar, loš, zao“ Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, novinara Dinka Gruhonjića i Predraga Simonovića iz Radara, gotovo svakodnevno su izloženi uznemiravanju, uključujući i pretnje njihovim porodicama i deci. Veran Matić, koji je u emisiji u udarnom terminu predstavljen kao „državni neprijatelj“, a nedavno je i napadnut na ulici, ovog meseca je dobio pretnje na internetu u kojima se navodi da ga treba „ostaviti da umre i da mu životinje raznesu telo“ i da mu treba „odseći glavu“. Samo pretnje upućene novinarima Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu čine najmanje šest zabeleženih pretnji smrću. Njihovim majkama takođe je na internetu prećeno seksualnim nasiljem, kao i Kulačinovoj ćerki prošle godine. Među 19 članova porodica koji su bili meta, posebno nasilna bila je poruka upućena novoimenovanom direktoru vesti N1 Branislavu Šovljanskom, u kojoj je pisalo: „j***ćemo ti decu, porodicu, sve što imaš, i to ćemo raditi polako“. Pretnje seksualnim nasiljem upućene su i maloletnom detetu Predraga Simonovića, bivšeg policijskog inspektora i kolumniste nedeljnika Radar, koji je i sam redovno izložen pretnjama, uključujući pretnje smrću.
Državni organi i politički akteri koji su podsticali i širili mržnju prema ovim medijskim profesionalcima snose odgovornost za svakodnevne pretnje kojima su oni izloženi. Uprkos ponovljenim obećanjima datim evropskim institucijama i civilnom društvu, vlasti i dalje ne procesuiraju počinioce napada, čak ni u slučajevima kada su oni identifikovani. Nekoliko novinara bilo je prinuđeno da ode u egzil zbog straha za svoju bezbednost, među njima Marko Vidojković, a nedavno i slobodni novinar Aleksandar Radić.
Nasilje nije ograničeno samo na poznate novinare; lokalni novinari, koji su vidljiviji i ranjiviji u svojim sredinama, suočavaju se sa još većim rizicima.
Nedavno prebijanje profesora Stevana Filipovića u Beogradu, pred više svedoka, jasno pokazuje da politički motivisano fizičko nasilje postaje sve prisutnije u glavnom gradu. Posebno zabrinjava i uništavanje automobila sina novinara i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića. Nezavisni novinari više nisu bezbedni u Srbiji. Sve dok napadi ostaju nekažnjeni, medijski profesionalci su izloženi većem riziku nego ikada da budu napadnuti ili čak ubijeni.
Ovaj obrazac nekažnjivosti proteže se i na pravosudni sistem u celini. Tokom 2025. godine pravosudni organi uspeli su da obezbede svega tri osuđujuće presude protiv odgovornih za krivična dela počinjena prema novinarima. Višedecenijska nekažnjivost u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, kao i nekažnjena ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, ukazuju na sistemski neuspeh krivičnopravnog sistema, uz širu eroziju vladavine prava.
Usred eskalacije nasilja, dole potpisane organizacije ponovo pozivaju vlasti da ove slučajeve tretiraju sa ozbiljnošću koju zaslužuju. Iako je pozitivno to što su vlasti Srbije postale ažurnije u saradnji sa Platformom Saveta Evrope, njihovi odgovori retko predstavljaju stvarni napor da se rešavaju prijavljeni slučajevi. Tokom 2026. godine još nijedan slučaj nije razrešen.
Pored toga, ostaje otvoreno pitanje da li su na niz nedavnih upozorenja odgovorile institucije koje su za njih zaista nadležne. Na primer, zvanični odgovor Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije, datiran 17. avgusta, povodom diskreditujućih i pretećih izjava upućenih novinarima tokom skupštinske rasprave, izaziva duboku zabrinutost.
Umesto da se prizna i osudi preteća priroda tih izjava, posebno izjava ministra kulture da „Dinku Gruhonjiću treba nešto loše da se desi“, odgovor koji je sačinilo tužilaštvo usredsredio se isključivo na činjenicu da se „omalovažavanje“ ne goni po službenoj dužnosti prema Krivičnom zakoniku — što je pravna činjenica koju niko nije ni osporavao. Takav odgovor nije samo razočaravajući; on još jednom odražava kontinuiranu nekažnjivost u praksi i hitnu potrebu da državni zvaničnici javno reaguju i osude ovakve pojave.
Medijski profesionalci više ne smeju biti izloženi javnom progonu niti se smeju smatrati legitimnim metama takvog progona.
Potpisnici:
- Evropska federacija novinara (EFJ)
- Free Press Unlimited (FPU)
- Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
- Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
- Međunarodna federacija novinara (IFJ)
- Index on Censorship
- Reporteri bez granica (RSF)
- Asocijacija evropskih novinara (AEJ)
Izvor: EFJ
