Na skupu kojem je prisustvovalo četrdesetak
predstavnika novinarske profesije, nakon usaglašavanja, usvojena je završna
izjava u kojoj se pozdravlja donošenje Medijske strategije vojvođanskih Mađara,
zapaža da je deo dosad iznetih primedbi već ugrađen, ali i konstatuje da su
potrebne dalje dorade ovog dokumenta. Izgradnja vojvođanske mađarske radio i
televizijske mreže, saradnja, kao i osnivanje Mađarskog medijskog i kulturnog centra
ocenjeni su kao korisni ciljevi, a učesnici rasprave predložili su i da se
strategijom definiše da akcioni planovi treba da sadrže materijalnu osnovu za
ostvarenje ciljeva.
Prema rečima predsednika NSM
Tamaša Korheca, medijska strategija treba da sadrži analizu stanja i definisane
ciljeve, ali i da istakne sa kakvim se manevarskim prostorom raspolaže za
njihovo ostvarivanje. – Ukoliko ne planiramo na taj način, onda ne govorimo o
strategiji već o utopiji – kazao je Korhec i ocenio da je važno da profesija
strategiju oseća kao svoju, najavivši da će se truditi da predloge ugrade u
dokument. Pritiskivanje medija nije cilj – rekao je Korhec.
Savetnica za informisanje u
Nacionalnom savetu Mađara Eržebet Zita Šimon ocenila je da informisanje
vojvođanskih Mađara danas karakteriše profesionalno nazadovanje i siromaštvo na
svim nivoima, a da za opstanak ima šanse jedino u okupljanju. Ona je predočila
i da je strategijom predviđen i takozvani etički kodeks, a poštovanje njegovih
načela, prema predlogu, kontrolisala bi komisija koju bi tripartitno sačinjavali
predstavnici štampanih i elektronskih medija, odnosno nacionalnog saveta. Tokom
potonje rasprave, međutim, više učesnika skupa je iskazalo mišljenje da
strategija nipošto ne bi trebalo da se bavi etičkim pitanjima, uz ocenu da je
to zadatak profesije i organizacija koje je predstavljaju.
Tokom tročasovne rasprave
iznete su i druge primedbe na predloženi strateški dokument. Tako je glavna
urednica nedeljnika „Čaladi ker“ Ana Fridrih postavila pitanje mesta privatnog
lista u budućim ciljevima, kao i prostora za civilne inicijative. Hajnalka
Buda, odgovorna urednica mađarske redakcije Televizije
Vojvodine, pozdravljajući težnju za izgradnjom televizijske mreže, postavila
je, opet, pitanje materijalnog pokrića za taj plan, a to su učinili i čelnici
mađarske redakcije Radio Novog Sada Zoltan Dani i glavna urednica RTV Panon
Laura Tomin Kovač.
Prema oceni glavnog urednika
„Het nap“ Karolja Dudaša „treba povratiti čast profesije“, da bi se onda za nju
opredeljivali daroviti, umesto manje darovitih novinara. Direktor ovog
nedeljnika Silvester Kokai, opet, ukazao je da se pad tiraža često obrazlaže
padom kvaliteta, ustvrdivši da se živi lošije, i da ljudi nemaju novca za
kupovinu, te da tiraž ne bi smeo da bude merilo u svim slučajevima.
Potpredsednik Udruženja
mađarskih novinara Vojvodine i saradnik „Mađar so“-a Pal Lephaft ocenio je da
se u raspravi govorilo više o drugom, nego o suštini. – Nacionalni savet Mađara
mogu da zamislim kao savet mudraca. Trenutno, prema mom mišljenju, to
očekivanje ne ispunjavaju. Ali sam siguran da bi trebalo tačno koncipirati kuda
ide i šta želi ova strategija. Uveren sam da to može da želi samo ako za nju
ima novca – rekao je Lephaft.- U vezi sa etičkim kodeksom, moram reći da nije
potrebna nikakva komisija koja kontroliše. O tome u svim slučajevima treba da
odlučuje profesija – dodao je još potpredsenik Udruženja mađarskih novinara
Vojvodine.
