Optužnica
je podignuta zbog teksta „Državni organi potpuno nespremni za rat”, uz ocenu da
je taj tekst, sačinjen na osnovu poverljivog izveštaja Ministarstva odbrane
Srbije, „naneo štetu bezbednosti Srbije”.
Tekst
je štampan 9. juna ove godine.
„Ako
bi danas izbio rat u Srbiji, dobrim delom se ne bi znalo ko pije, a ko plaća,
pošto brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane
pripreme za odbranu zemlje, pokazuje strogo poverljiv Izveštaj o stanju
priprema za odbranu u Republici Srbiji u 2010. godini”, piše u spornom tekstu.
Piše i to da se „u izveštaju koji je kao službena tajna poslanicima poslat na
kućne adrese konstatuje da nema gde da se skladište ubojna sredstva, nema para
za održavanje radarskih i vazduhoplovnih sredstava, za održavanje objekata i
opreme, a teško je održavanje i nabavka delova jer je sve tehnološki zastarelo…
Naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom je istekao rok, dosta toga
se čuva na otvorenom pa degradira, a motorna vozila uglavnom su starija od 20
godina…
Ministar
odbrane je tada, u junu, reagujući na tekst rekao da treba da se utvrdi kako je
taj izveštaj dospeo u medije, odnosno da za to neko treba da snosi odgovornost.
On je tada dodao da „pretpostavlja da je zakonom jasno precizirano koju
odgovornost snosi onaj ko to objavljuje i onaj ko to daje”.
„Ukoliko
se dokumenta koja su stepenovana kao tajna pojavljuju u medijima, onda se
postavlja pitanje da li država Srbija funkcioniše”, rekao je tom prilikom
ministar odbrane.
Državi
Srbiji je izgleda najlakše da tužilaštvo podigne optužnicu protiv novinara koji
je tajni izveštaj obelodanio. Naravno, strukovno udruženje je odmah stalo u
odbranu novinara, što je i logično, ali čudi da niko drugi, dok ovo pišemo,
nije zaštitio sedmu silu od progona tužilaca.
Dakle,
po ko zna koji put, igramo se „gluvih telefona” i „istine koju znaju vrapci na
grani”.
Optuženi
novinar moraće da se brani na sudu što je istinu izneo na videlo, imaće pravo i
da sakrije ko mu je „izvor”, tačnije ko je od 250 poslanika koji su dobili
izveštaj na kućnu adresu – dao novinaru. Ili je to učinio neko od autora teksta
ili neko ko ga je umnožavao…
Pitanje
je i zašto su se na udaru tužioca našli samo novinari „Građanskog” kada su
pisali i drugi listovi. Pitanje je i zašto nije potražio ko je „izvor” informacije,
ko je novinaru doturio podatke.
Konačno,
zar nije bolje za društvo Srbije i njenu odbranu da se ovakav podatak
obelodani. Da ga sazna javnost kako bi mogla da pritisne odgovorne da poprave
odbrambenu spremnost zemlje.
Dakle,
osnovna pravila u ovoj igri su jasna. Prvo, novinar mora da kaže. Drugo,
javnost mora da zna. Da bi javnost znala novinar ponekad mora da krši i neka
pravila. Ima pravo na to. To pravo daje mu javnost.
Autor:
Ozren Milanović
