Nekažnjivost pretnji novinarima: Od onlajn pritisaka do ugrožavanja na ulici

Pritisci, uvrede i otvorene pretnje upućene novinarima i medijskim radnicima u Srbiji postali su svakodnevica na koju struka neprestano upozorava. Ipak, sve veći broj novinara javno poručuje da odustaje od prijavljivanja incidenata jer ne veruju da će nadležne institucije adekvatno reagovati, niti da će počinioci biti strogo sankcionisani.

U krugu medijskih radnika sve češće se postavlja pitanje: da li sistem uopšte pruža zaštitu onima koji izveštavaju u javnom interesu, ili se reakcije nadležnih razlikuju u zavisnosti od toga ko je meta, a ko politička ili društvena pozicija sa koje pretnja dolazi.

Pravosudni epilog: Između broja prijava i podignutih optužnica

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), baza napada i pritisaka na novinare iz godine u godinu beleži trocifren broj incidenata. Međutim, podaci o podignutim optužnicama i konačnim pravosnažnim presudama oslikavaju dubinu sistemskog problema.

• Odbacivanje krivičnih prijava: Najveći procenat prijava usmerenih na pretnje i pritiske biva odbačen već u fazi predistražnog postupka. Nadležna javna tužilaštva često zaključuju da u radnjama prijavljenih nema elemenata krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti (član 138 Krivičnog zakonika), objašnjavajući to izostankom „direktne i jasne pretnje po život ili telo“.
• Niski procenat optužnih akata: Od ukupnog broja formiranih predmeta koji se odnose na napade na novinare, manji deo prema anketi koju je sprovodila Regionalna informativna agencija JUGpress i analizama strukovnih udruženja, tek oko 10 do 15 procenata, rezultira podizanjem optužnog predloga ili optužnice.
• Sporost postupaka: Predmeti koji i stignu do suda neretko traju godinama, čime se direktno gubi smisao pravovremene zaštite i odvraćanja budućih napadača.

Poverenje u institucije ili ostavljanje istorijskog traga?

Odgovarajući na pitanje koliko su novinari u pravu kada tvrde da ne vredi prijavljivati pretnje i nasilje usled izostanka adekvatnog odgovora institucija, advokatica NUNS-a Kruna Savović ističe da se u proceni situacije mora promeniti osnovna premisa.

„Kada govorimo o očekivanjima mogu reći da jesu u velikoj meri u pravu, ali ja bih u tom slučaju promenila početnu premisu. Sad ne govorimo o tome koliko verujemo institucijama da će nas zaštititi, nego koliko ostavljamo trag o tome kako su insitiucije postupale u ovom trenutku, jer doći će vreme kada će se stvari proveravati i kada ćemo prosto videti ko je radio svoj posao, a ko svoj posao nije radio.“

Ovakav stav ukazuje na važnost institucionalne dokumentacije, kako bi se u budućnosti mogla utvrditi odgovornost i pojedinačna postupanja tužilaca i policijskih službenika u predmetima u kojima su pretnje novinarima ostale nekaznjene.

Dvostruki aršini u digitalnom prostoru: Kada je počinilac dostupan, a kada ne?

Sve veći deo pritisaka na medijske radnike preselio se u digitalno okruženje: na društvene mreže, portalne komentare i privatne poruke. Iskustva iz prakse pokazuju značajna odstupanja u efikasnosti policije i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK), u zavisnosti od statusa oštećenog.

„Moja iskustva, kada je reč o pretnjama u onlajn sferi, su različita, u zavisnosti od situacije i u zavisnosti od toga kome se preti. Imali smo slučjeve u kojima se pretilo novinarima i medijskim radnicima i nije moglo da se utvrdi ko je taj ko je poslao pretnju, dok sa druge strane, kada je bilo reči o javnim funkcionerima, onda je moglo da se otkrije ko je osoba koja stoji iza te poruke koja je na određenu adresu upućena“, objašnjava Kruna Savović.

Prenošenje ugroženosti sa mreža na ulicu

Posebno zabrinjava trend prelivanja onlajn agresije u fizički svet, gde se novinari izlažu direktnom riziku od napada tokom obavljanja svog svakodnevnog posla, pa čak i van radnog vremena.

„Ja moram da kažem da jeste veliki broj pretnji koje stižu onlajn i one jedu realnost, ali sa druge strane važno je napomenuti da se iz tog onlajn sveta sve više preliva u svet koji nije onlajn i da se, svedoci smo, svi se susrećemo sa napadima koje se dešavaju i prilikom izveštavanja, a i jednostavno zbog toga što se neko bavi poslom kojim se bavi, pa čak ako u tom trenutku ne izveštava, naći će se u nekoj opasnoj situaciji i na ulici“, upozorava advokatica NUNS-a.

O ovome svedoči i Ivan Spirić, novinar leskovačkog nedeljnika Nova Naša rečk koji je i sam bio žrtva digitalnog nasilja i pretnje..

Leskovčki novinar Ivan Spirić je i sam bio žrtva digitalnog nasilja.

Zbog pitanja u intervjuu sa dugogodišnjim leskovačkim političarem Živojinom Stefanovićem, leskovački
advokat je pretio spaljivanjem čitavoj redakciji Regionalne informativne agencije JUGpress , a Spirića je označio u postu na fejsbuk strani ovog medija.

Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu je odbacilo ovu prijavu a novinari JUGpressa su ostali sa strepnjom šta može dalje da se dogodi kada je neko nezadovoljan tekstom ili dobije instukcije od vlasti da im preti i inspiriše i fizičke napade na njih.

“Ja se, u stvari, ne osećam ugroženo od njega, jer čovek, pored koga sam odrastao i koji sam kaže da se na mene ne odnosi, verovatno to i misli. Ali, problem je što je on to javno napisao. To je društvena mreža gde to na hiljade i hiljade ljudi vidi i pročita. I dovoljno je da se nađe samo jedna osoba koja će da pomisli, da kaže ” ako jedan advokat to preporučuje, savetuje i govori, zašto ja to ne bih uradio”. Tako da je veća ugroženost, u stvari, od onih koje mi, u stvari, direktno ne vidimo, nego koji se tu pojave, pročitaju i, daleko bilo, urade to što piše”, objašnjava Spirić posledice digitalnih pretnji i nasilja.

Pitanje bezbednosti novinara u Srbiji tako ostaje usko povezano sa funkcionalnošću pravosudnog sistema i političkom voljom da se kreira ambijent u kom izveštavanje u javnom interesu neće nositi rizik po ličnu bezbednost i fizički integritet.

Šta kažu podaci medijskih udruženja i organizacija

• Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF): Analize Fondacije pokazuju da je sistem pravne zaštite novinara opterećen sistemskim opstrukcijama i dugim trajanjem sudskih postupaka. Posebno se ukazuje na zabrinjavajući trend nekažnjivosti — u preko 60% slučajeva prijavljenih pretnji i napada ne dođe do pokretanja krivičnog postupka, dok konačne osuđujuće presude ostaju na nivo statističke greške.
• Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM): Kroz rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara i besplatnu SOS liniju za prijavu napada (0800 100 115), ANEM beleži konstantan porast pritisaka na lokalne medije. Prema njihovim procenama, novinari u lokalnim sredinama su znatno izloženiji i nezaštićeniji, jer je pritisak lokalnih moćnika direktniji, a reakcija tužilaštava u manjim sredinama često sporija nego u glavnom gradu.
• Udrženje novinara Srbije (UNS): Baza podataka UNS-a potvrđuje da verbalne pretnje i onlajn hajke čine najveći udeo u ukupnom broju incidenata. UNS naglašava da posebnu opasnost predstavljaju ciljane kampanje targetiranja koje dolaze od strane političkih aktera i javnih funkcionera, čime se novinarima direktno crta meta i podstiče agresija građana na terenu i društvenim mrežama.

Praktični koraci: Kako dokumentovati i prijaviti pretnje

Uprkos sistemskim preprekama, dosledno prijavljivanje i pravilno dokumentovanje svakog incidenta ostaje jedini način da se stvori zvanični trag i pokrenu mehanizmi zaštite. Medijska udruženja preporučuju sledeće korake u postupanja u slučaju bezbednosnih ugrožavanja:

1. Dokumentujte kompletnu komunikaciju Napravite snimke ekrana (screenshot) celog ekrana tako da se jasno vide poruka, datum i vreme slanja, kao i tačan URL profilne stranice sa koje je pretnja upućena. Za sadržaje na društvenim mrežama, obavezno kopirajte i sačuvajte i direktan link (URL) objave ili profila počinioca. Pristigle poruke nemojte brisati.
2. Sačuvajte tehnička zaglavlja (Header-e) Ukoliko je pretnja stigla imejlom, izvezite kompletnu poruku u .eml ili .msg formatu ili sačuvajte takozvano „puno zaglavlje“ (full header). Ti podaci sadrže IP adrese i informacije o serverima sa kojih je poruka poslata, što je ključno za rad Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK).
3. Obavestite redakciju i strukovna udruženja Prijavite incident uredniku i pravnom timu svoje redakcije. Odmah kontaktirajte pravne službe strukovnih udruženja (NUNS, UNS, ANEM) kako bi slučaj bio zabeležen u bazi napada i kako bi vam bila pružena besplatna pravna pomoć prilikom sastavljanja prijave.
4. Podnesite formalnu prijavu nadležnom tužilaštvu Predajte prijavu sa prikupljenim dokazima Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ili Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara. U prijavi detaljno navedite sve okolnosti, potencijalni povod (poput teksta ili izveštaja na kom ste radili) i dostavite odštampane dokaze uz zahtev da prijava dobije broj predmeta (KTR/KTO).
5. Procenite bezbednosni rizik u realnom okruženju Ako pretnje uključuju pomen konkretnih lokacija, kretanja ili porodice, izbegavajte kretanje po ustaljenim rutama i ne ostajte sami na terenu. U slučaju neposredne fizičke ugroženosti na ulici ili tokom izveštavanja, odmah pozovite policiju na broj 192 i tražite terensku patrolu.

Svaki zabeleženi trag, bez obzira na trenutni epilog pred tužilaštvom, predstavlja neophodan dokument o stanju medijskih sloboda i funkcionalnosti institucija u Srbiji.

Izvor: JUGpress