Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je na jučerašnjoj sednici da su portali NS uživo, Info liga, Rešetka i Prokuplje press prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije.
Targetiranje na portalu NS uživo
Komisija je najpre razmatrala žalbu Stevana Gostojića i Darka Marčetića protiv portala NS uživo zbog teksta u kojem su predstavljeni kao organizatori politički motivisane akcije usmerene na destabilizaciju Univerziteta i države. Marčetić je označen kao „glavni jurišnik i ideološki vođa“ i „Plenkovićevac“, dok je Gostojić predstavljen kao njegova „desna ruka“ i „USAID profesor“, povezan sa „stranim centrima moći“.
Podnosioci žalbe naveli su da su tvrdnje neistinite i iznete bez izvora i mogućnosti da na njih odgovore, kao i da su neovlašćeno objavljene Marčetićeve privatne fotografije sa letovanja. Portal NS uživo nije odgovorio na žalbu.
Tamara Skrozza je ocenila da je samo naslov dovoljno pročitati da bi se videlo da je Kodeks prekršen.
„Taj maliciozan ton je nešto što je odlika stila takvih tekstova, tako da je ovo tipično targetiranje“, kazala je Skrozza.
Novi član Komisije Dušan Aleksić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, koji je zamenio Rodoljuba Šabića, upozorio da takvo „crtanje mete na čelu čoveku“ može da podstakne fizički napad i međunacionalnu mržnju. On je podsetio na slučaj kada je zbog izveštavanja Informera napadnuta bivša dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu.
Nakon kraće rasprave Komisja je jednoglasno odlučila da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja, odgovornost novinara, poštovanje dostojanstva, poštovanje privatnosti i odnos prema izvorima
Info liga nije obezbedila drugu stranu
Milanko Paunović, u čije ime je žalbu podneo njegov sin Ivan, žalio se na portal Info liga zbog teksta i video-priloga u kojima je predstavljen kao osoba koja blokira put i ugrožava svakodnevni život meštana Gliječe. Naveo je da portal nije proverio tvrdnje niti ga je kontaktirao, a da je objavljivanjem njegovog imena i lokacije imovine ugrozio njegovu privatnost, ugled i bezbednost.
Glavna urednica portala Beba Bojović odgovorila je da redakcija trpi Paunovićeve pritiske, da ga nije kontaktirala jer nije bio na licu mesta, ali da mu je više puta ponuđeno da iznese svoju stranu price, što on nije iskoristio.
Članovi Komisije ukazali su da prilog nije bio nepristrasan i da novinarka nije razgovarala sa svim relevantnim stranama. Tamara Skrozza naglasila je da je medij odgovoran za sadržaj koji objavljuje i da se prema građaninu ne može odnositi kao prema javnoj ličnosti.
Dušan Aleksić je rekao da je najveći problem u spornom tekstu nedostatak nepristrasnosti.
„Ja nisam siguran da je novinarka zapravo želela da istraži problem onako kako se to radi u skladu sa novinarskim profesionalnim principima i to ne nažalost trend koji primećujem kod mnogih portala“, kazao je Aleksić.
Olivera Milošević ipak smatra da je u pitanju greška u brzini.
„Ne mislim da je problem pristrasnost, jer znam o kakvoj se novinarki radi i apsolutno mi ovo ne liči na nju. To nikada nije bio njen način izveštavanja i rada. Slažem se da je mogla da sačeka da ima drugu i treći stranu“, navela je Milošević i dodala da je u pitanju važna tema za lokalnu sredinu.
I u ovom slučaju Komisija je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, poštovanje i zaštita privatnosti i odnos prema izvorima.
Rešetka prekršila Kodeks u dva teksta iz 2024. godine
Ljubiša Stanković podneo je žalbu protiv portala Rešetka zbog izveštavanja o sudskom postupku koji se protiv njega vodio, njegovom političkom delovanju i navodnoj šteti po republički budžet. Savetu za štampu dostavio je sedam tekstova, tvrdeći da je u njima predstavljen kao osuđeni „švercer“ pre donošenja presude i da su mu pripisivani pronevera, politička trgovina, uticaj na sud i pritisci na novinare.
Rešetka je navela da je izveštavala u javnom interesu, na osnovu sudskih i drugih relevantnih izvora, da je razlikovala faze postupka i da eventualne pojedinačne nepreciznosti ne znače da je celokupno izveštavanje protivno Kodeksu.
Članovi Komisije saglasili su se da postoji javni interes da se izveštava o krivičnim postupcima protiv javnih funkcionera, ali su kao problem izdvojili netačnu upotrebu termina „pronevera“ i neobjavljivanje odgovora.
Milena Vasić je ukazala na nekoliko slojeva problema u vezi sa spornim tekstovima.
„Postoji potreba da se izveštava o svim krivičnim postupcima protiv javnih funkcionera i svakako ne bih rekla da se radi o kampanji. Samo dve stvari su mi sporne – pitanje ’pronevere’ i neobjavljivanje odgovora“, kazala je Vasić.
Filip Švarm je naveo da smatra da je u pitanju greška novinara.
„Nisam siguran oko ove pronevere. Ja mislim da novinar nije znao šta je napisao i da nije bilo namerno“, rekao je on.
Predsedavajuća Jelena Petković ukazala je da se u tekstovima iz 2026. vidi napredak u načinu izveštavanja i da u tim tekstovima Kodeks nije prekršen.
Komisija je jednoglasno odlučila da su u dva teksta iz 2024. prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnos prema izvorima i odgovornost novinara, dok u pet tekstova objavljenih 2026. godine nije bilo prekršaja.
Prokuplje press prekršio Kodeks pišući o radu organizacije EHO
Snežana Ilić, zakonska zastupnica nevladine organizacije EHO iz Prokuplja, žalila se na dva teksta portala Prokuplje press u kojima je organizacija predstavljena kao partner lokalne vlasti koji ne želi da objavi koliko je novca dobio za akciju čišćenja. Navela je da je samostalna aktivnost EHO-a, sprovedena u okviru projekta Mladih istraživača Srbije, pogrešno prikazana kao zajednički projekat sa Gradom, dok naslov neosnovano sugeriše prikrivanje finansijskih podataka.
Urednica Biljana Roganović odgovorila je da je prvi tekst zasnovan na zvaničnoj objavi Grada Prokuplja, da su kontaktirani relevantni akteri i da je odgovor EHO-a objavljen u celosti. Istakla je da je odnos organizacije sa lokalnom vlašću tema od javnog interesa.
Nadežda Budimović ocenila je da je portal prenošenjem informacije dodao vrednosni i politički okvir, iako je akcija bila deo projekta „Volonteri za Srbiju“.
Dušan Aleksić nazvao je tekstove „tipičnim primerom zlonamernog uokviravanja“ i da se događaj svodi na stavove novinarke prema nečemu, što je, kako je naveo, nedopustivo.
Komisija je jednoglasno odlučila da je Prokuplje press u oba teksta prekršio odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja i odgovornost novinara.
